Стара сорта белог лука: Добар принос и зарада а отпоран на болести

Аутор: draganadpetrovic
386 посета

У дворишту Татјане Мандић из Банатског Двора, где год да се погледа бели се бели лук. Родила стара домаћа сорта Босут, коју је још њена бака Анка гајила, а они луковицу преносили из генерације у генерацију.

Донели је још из Лике кад су населили Молин, а онда касније дошли у Банатски Двор. Одолео је и сеобама и годинама и временским условима. Босут је отпоран и рађа.

Сада је време за продају, купци наручују по 650 динара за килограм, а за двадесетак дана креће нов циклус – садња. Чешањ по чешањ и тако до приноса од око 160 килограма на површини од 6×25 метара баште.

– Не сећам се кад је баба Анка запатила ту стару сорту, али знам да је увек само свој бели лук вртела изнова и изнова, никад није мешала са неком другом врстом. Ми смо наставили традицију. Бели лук се сади средином октобра. Чешањ по чешањ, баш је из наше баште која је у склопу куће. Башта је велика и „скратили“ смо је тако што смо почели да садимо бели лук. Одговара му време, а башта се не ђубри, нити третира ничим. Све је органско – прича за Плодну земљу вредна Татјана.

Цена од 650 динара за килограм Босута је као и прошле године, како каже саговорница портала, ценовна средина у односу на органски лук и онај у који се продаје у радњама. Све се ради ручно – од садње до чишћења. Осим Татјане, ту је ангажована и њена мајка Јелена, а кад затреба и бака Анка. Право женско предузетништво.

– Када продају приведемо крају и оставимо за себе део за садњу, таман дође период за нови круг садње. Приликом садње одваја се чешањ по чешањ од главице, док се средина не сади. Чешањ се сади на око 10-15 цм размака да би плод могао да се развија. Будући да се ради о башти а не о њиви, корова нема и истребљена је трава, мада наравно, увек се појави и расте, али редовно се окопава између редова и плеви она тик уз лук – наводи Татјана.

Илустрација: Из архиве Агробизнис магазина

На срећу, Босут је отпоран. До сада није било никаквог оболевања, једино када је сушнији период деси се да љуска буде зућа него иначе, али то не утиче на сам плод.

– Бели лук вадимо када су стабљике полузелене тј. полужуте довољно жуте да је зрео, а ипак зелене да можемо да чупамо да се не покида, правимо бунтове по 30 комада које вежемо и качимо на котарку где има промаје, а тамно је и да се суши. Након мало више од две недеље крећемо са чишћењем – каже Татјана.

До зиме и до мразева бели лук се чува на хладном и тамном месту, на промаји. А после може у фрижидер. Конзумација је пожељна током целе године.

 

Илустрација: Овај бели лук има специфичну арому, а пожељно је да се конзумира целе године

О Босуту

Луковице Босута су пљоснато-округлог облика, беле боје, тежине око 60 грама. Добро су затворене а то омогућава дуго чување. Ченови су бели са крем овојним листовима просечне масе изнад пет грама. Сви ченови, а у луковици их има од осам до десет су уједначени, концентрично распоређени.

Како кажу у Институту за ратарство и повртарство из Новог Сада, према свом хемијском саставу бели лук има највећи садржај суве материје у поређењу са другим повртарским врстама. Највећи део сачињавају шећери, око 30%, затим беланчевине (6%), амино киселине, минералне материје, пепео и витамини, нарочито витамин Ц (9–37,5мг/100г) којим су богати зелени листови, висок садржај селена (0,14мг/100г свежег), који је познат као антиоксидант.

Специфичан мирис и укус потиче од етеричних уља, којих има највише у луковици, и крећу се 0,01–0,36%.

Извор: https://www.ekapija.com/news/4390089/stara-domaca-sorta-belog-luka-otporna-na-bolesti-stabilni-prinos-i-zarada

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар