Семенска производња тиквица Кларе и Тибора Алмашија из Малих Пијаца

Аутор: Gdjakovic
75 посета
За породично пољопривредно газдинство Кларе и Тибора Алмашија из Малих Пијаца, на северу Бачке, може се рећи да је осредње, можда и мање од тога, јер обрађује око 20 хектара, али је зато производња интензивнија са разноврсном сетвеном структуром која се прилагођава приликама на неизвесном аграрном тржишту.
1
Фото: М. Митровић

– Претходних дана за вађење је доспео јесењи бели лук, којим се већ дуго бавимо. Под белим луком смо имали јутро и по, а на тој парцели као други усев заснива се производња купуса. Наш крај познат је по производњи јесењег белог лука, посебно код комшија из оближњег села Шупљак, али и код нас је одличног квалитета и добро рађа. Наводњавали смо га и не кажем да је најбољи, али род је солидан, биће за продау око две тоне – рапортира Тибор Алмаши.

Четврт века Алмашијеви су се бавили дуваном сорте “берлеј”, чак и на површини до пет хектара, али је претходних година површина смањивана, да би ове сезоне “дотерали цара до дувара” и одустали од производње жутог листа, па се преоријентисали на семенску производњу украсних тиквица.

– Прошле сезоне “берлеј” смо неговали на једном катастарском јутру и ставили тачку, тако да ове сезоне немамо ни струк дувана – каже Тибор Алмаши. – Одустали смо због све неповољније откупне цене, која стагнира у еврима већ десетак година, али инпути су толико поскупели па смо проценили да више не вреди да се бавимо узгојем дувана, где је поред доста улагања неопходно и доста ручног рада. Раније смо дуван уговарали и производили за фабрике из Чоке и Сенте, а на крају смо завршили са откупљивачем из Бачке Паланке. Са производњом нисмо никада имали проблема, једино се показало да је рачуница све неповољнија и зато смо одустали. Из нашег села од производње “берлеја”, који успева у нашем атару, одустала су три газдинства која су уговарала са откупљивачем из Бачке Паланке, а остало је још неколико произвођача за дуванску индустрију из Чоке.

Испоставило се да украсне тиквице профитабилније цветају од дувана. Алмашијеви већ пету годину семенску производњу украсних тиквица уговарају са једном суботичком фирмом.

– Узгајамо четири, пет сорти украсних тиквица на површини од два и по до три јутра. За разлику од производње дувана са узгојем тиквица нема толико посла. Расад сами однегујемо испод пластеника, који је раније служио за производњу расада дувана. Технологија је отприлике иста као и код производње расада дувана, а за расађивање приспева у исто време. После расађивања неопходно је обавити шпартање и копање, ако је потребно буде и прскања против ваши, мада има година када за тим нема потребе, а на крају нас чека берба украсних тиквица – испричао је Тибор.

Домаћин из Малих Пијаца констатује да у семенској производњи украсних тиквица поред тога што је мање посла, доносе већу зараду него дуван. Семе украсних тиквица иде за извоз у Холандију и Немачку, па завршава на европском тржишту.


Пласман углавном на велико

Из газдинства породице Алмаши производња иде на велико. Већ има потражње за јесењим белим луком и прва количина испоручена је 250 динара по килограму, што је по Тиборовом мишљену солидна цена, а како ће бити касније видеће се. Раније је газдинство Алмаши имало тезгу на суботичкој пијаци, па се тамо сваки дан продавао кромпир, бели лук, купус и друго поврће. Зато што им је свакодневни одлазак у Суботицу и продаја за пијачном тезгом односила доста времена, увидели су да је боље да робу дају на велико, а да су посвећенији производњи.


Поред белог лука, купуса и украсних тиквица, породица Алмаши се бави још производњом кромпира, а због плодореда заступљени су јечам и кукуруз. Под кромпиром је сада само пола јурта, али било је сезона када је заузимао и четири-пет јутара. Кромпир се у Малим Пијацама и околини све више производи, па се дешава да има проблема са пласманом. Прошле године у пролеће је од куће за килограм кромпира постизао цену од само пет динара, а пет тона није могао да прода него је бацио. Прошле јесени кромпир је већ имао добру цену, па Тибор уверава да треба радити и када је добра и када је цена неповољна, да треба прихватати и ризик, којег у пољопривреди не мањка.

– Под јечмом је било пет јутара, при чему сам један део имао могућност да наводњавам и ту је род солидан, види се на приносу који је до три и по тоне по јутру, док је на парцели где није било наводњавања родило око две тоне по јутру. Јечам сам испоручио фирми “Агросилвер” у Малим Пијацама и завршава за компанију “Геби” у Чантавиру, зато што сам остварио подстицајна средства Фондације “Просперитати” и имам обавезу из уговора да испоручујем род интегратору производње, још ове и идуће године – сазнајемо од Алмашија.

Фото: М.Митровић

Клара и Тубор Алмаши, којима у породичном газдинству помаже и син, наглашавају да као газдинство које располаже са скромним обрадивим површинама само са класичним ратарским културама, као што су кукуруз, пшеница и јечам, без интензивније производње не би могли да опстану. Да се све постигне раде породично, а када је потребно када сами не могу да постигну ангажују и сезонску радну снагу.

– Многи кажу да се не може живети и опстати у газдинствима са мало земље, али ми смо се уверили да може, само треба се определити за интензивнију производњу и мало више радити. Добро је што можемо наводњавати око 80 посто наших њива, захваљујући томе што смо улагали у бунаре. Додуше, имамо и њиве поред канала, из којег смо раније наводњавали, али је сада толико загађен да вода из њега није за употребу. Ту смо на подручју Суботичко-хоргошке пешчаре где нема довољно падавина тако да без наводњавања нема сигурне производње. Мора да се улаже у опрему за наводњавање, тако да сам купио тифон и наводњавамо из бунара. Тифон сам купио преко покрајинског фонда, где сам у два наврата конкурисао и добио средства – испричао је Тибор Алмаши.

Милорад Митровић

https://www.dnevnik.rs/

Srodni tekstovi

Оставите коментар