Узгој расада је у повртарској производњи један од најзахтевњих послова и почиње избором одговарајућег хибрида поврћа, припремом супстрата за сетву и сетвом. Зато је у просторији за производњу биљака потребно обезбедити одговарајуће услове за њихово ницање. Од оптималне температуре, влажности и клијавости самог семена зависиће број изниклих биљака. Након ницања, младе биљчице су често изложене нападу великог броја штетних инсеката и проузроковача болести и зато их је неопходно, на прави начин, заштитити. О свим аспектима производње, саговорник је Јована Кнежевић, дипл.инж. ратарства, ПССС Краљево.
Рана сетва расада обавља се крајем јануара и почетком фебруара за садњу у грејаним пластеницима. Средње рана сетва се обавља крајем фебруара и почетком марта за садњу у негрејаним пластеницима, док се касна сетва обавља крајем марта или почетком априла за садњу на отвореном током маја и јуна месеца. О било којој сетви да говоримо неопходно је испунитуи све предуслове како би добили висок квалитет. Да ли ће се добити снажан, здрав и добро развијен расад зависи пре свега од правилне неге изниклих биљака. Производња расада је високоризична и захтева поштовање свих фактора који ће утицати на крајњи производ односно расад. Прво и основно правило је избор квалитет семена високе клијавости,избор супстрата, односно припрема земље за сетву семена за производњу расада. У ту намену постоји широка палета земљане смеше, али уколико сами припремате супстрат важно је урадити анализу земљишта јер вишак појединих елементи вас могу омретати у даљем процесу.
,, Ако сте се одлучили да сами направите супстрате, онда је пожељно да урадите агрохемијску анализу. То се ради због опасности од појаве велике конценрације фосфора која може бити токсична. Концентрација фосфора би требала да буде око 50-60 милиграма на на 100 грама супстрата. Анализа је важна и због концентрације калијума, која би требала бити такође око 50-60 милиграма на 100 грама супстрата. Пх вредност је пожељно да буде благо кисела, до неутрална, 6-6,5 до 7, а да садржај хумуса буде око 5%.Земља мора бити чиста баштенска земља, без семена корова у себи, без резидуа хербицида. Измешати са згорелим, просејаним говеђим стајњаком, уз додатак неких других органских ђубрива, као што је то глистењак, или неки супстрати. .,, каже Јована Кнежевић, дипл.инг.ратарства, ПССС Краљево
Одговарајућа температура је од пресудног значаја за добијање квалитетног расада. За развиће сејанаца за расад парадајза, плавог патлиџана, паприке и краставца потребна је температура ваздуха 18-20 ˚Ц и 20-22 ˚Ц температура земљишта, а ноћу одржавати температуру која је за за 2-4 ˚Ц нижа у односу на дневну температуру.
,, Нагла и велика температурна колебања могу веома штетно утицати на сејанце. Температура се регулише отварањем и затварањем прозора на леји, а код леја са техничким грејањем регулисањем притицања топлоте и проветравањем. При заливању сејанаца треба водити рачуна о количини и температури воде којом се залива. Залива се млаком водом и то од 25-30 ˚Ц у количини од 10-15 л на 1 м2. Зими се обавља у преподневним часовима, а кад отопли поподне између 14 и 16 часова. Избегавати заливање када је јако сунце, јер се тиме могу изазвати ожеготине по листовима“наставља Јована.
Дневну свелост треба користити у што већој мери. Асуре као и друге покриваче скидати чим сунце загреје, а враћати их што касније пред вече што не важи само у случају изузетно хладних дана.Ваздух је битан и биљкама баш као и нама, па је проветравање неопходно. Уколико буде јаких сунчаних дана што карактерише фебруар последних година пожељна је и засена да нам се млади листићи не би спржили.
,, Проветравањем се регулише температура, смањује влага, уноси ваздух обогаћен кисеоником. У хладним данима ова мера се изводи од 10-12 х брзим отварањем и затварањем прозора. По наступању топлих дана прозори се дрзе отвореним како би расад очврснуо. Засењивањем се спречавају штете насталих услед јаког сунца. За засену се обично користе асуре које се по потреби постављају или склањају, јер и непотребно засењивање може бити штетно.
Након ницања младе биљке су често изложене нападу великог броја штетних инсеката и проузроковача болести и зато је неопходно направити ефикасан и правовремен начин заштите.
,, Прихрана расада се обавља 3-4 пута , а могу се користити органска или минерална ђубрива. Најбољи ефекат се остварује употребом фолијарних ђубрива, односно прихраном преко листа. Заштита расада подразумева употребу одговарајућих средстава у борби против корова, болести и штеточина. За осетљиви расад примењују се заштитна средства у слабијој концетрацији. Веома се често деси да расад нападну и пужеви који грицкају младе листиће, у том случају предложени препарат или пепео посути око леја између редова, али не и на биљке“ саветује Кнежевић.
Биљке су наравно жедње али не треба претеривати са заливањем. Осим што форсира развој плитког кореновог система због којег ће биљка стално патити и лоше експлоатисати воду, често заливање доводи до појаве полегања расада. Проузрокују га патогене гљивица питијум. које се налазе у површинском слоју земљишта и интензивно се развијају баш у оваквим влажним условима. До инфекције изниклих биљака најчешће долази преко корена
,, Код младих биљака чије је ткиво врло осетљиво на токсине ове гљиве, симптоми се јављају у виду воденастих пега, које се брзо повећавају, заражене ћелије умиру и цела биљка захваћена болешћу пропада убрзо после ницања. До инфекције изниклих биљака најчешће долази преко корена. Захваћени део стабла је тањи од здравог дела што доводи до слабљења механичке моћи и биљчица убрзо полеже. У зависности од фазе развоја болести на оболелим деловима биљчице се могу уочити јаче или слабије изражена сива буђаста превлака. Полегнуте биљке на жалост најчешће брзо угину, јер је патоген ове гљивице у земљишту и приликом идеалних услова активира своје кретање. Због свега изнетог стручњаци поручују да је редовна дезинфекција земљишта једна од најефикаснијих начина заштите од проузроковача полегања расада,“закључује каже Јована Кнежевић, дипл.инж. ратарства, ПССС Краљево.
Метеоролози најављују да ће током фебруара такође бити осцилација у времену тако да повртари морају водити рачуна о свим агро и помотехничким мерама. Расадничка производња је најскупља и најризичнија али у смислу касније добити, током продаје расада и најисплативија. Због тога су повртари јако опрезни јер свака грешка може скупо да кошта додомаћине.
Соња Цветковић
Агробизнис магазин
