Ратари су очајни због слабог рода кукуруза који је због дуготрајне суше изгорео на њивама, па су ове јесени у дебелом минусу. Таквих брига нема Никола Мартиновић из Богатића. Овај млади човек, који је запослен и истовремено обрађује дедовину, постигао је рекорд у сушној години захваљујући наводњавању.На њиви површине 3,5 хектара пролетос је поставио систем „кап по кап“, па кукуруз никада није био жедан, већ су биљке увек имале довољно влаге током вегетације. Резултат се показао пре пар дана када је комбајн ушао у кукурузно поље.
Као да није било тромесечне суше и тропских температура, Николин кукуруз је са 3,5 хектара „бацио“ 41,5 тону зрна, односно близу 12 тона по хектару. У Мачви је оволики род уобичајен када је добра година и повољни климатски услови током вегетације, али за ову годину овај принос је рекорд над рекордима.
У Србији се још увек недовољно користе предности наводњавања, а посебно је апсурдно да њиве остају жедне у Мачви где су извори воде на малој дубини и не пресушују чак и када су највеће суше.
Управо из разлога да би и остали пољопривредници схватили да без воде нема високих приноса, Никола Мартиновић је поделио своја искуства у необичном експерименту да поље меркантилног кукуруза залива системом „кап по кап“, што је пионирски подухват у овом крају.
- Кукуруз је посејан у оптималном року, уз примену уобичајених агротехничких мера. Сејано је на 17 центиметара размака у реду, па је постигнут склоп од 90.000 биљака по хектару. Знајући да ћу њиву наводњавати, приликом сетве сам међуредно растојање смањио на 65 центиметара, а траке су постављене у сваки други ред да се тако ођедном заливају два реда биљака – прича Мартиновић.
Пумпа кроз главно црево пречника 75 мм и потом мрежом трака дугачком 27 километара распоређује 900 литара воде у минути директно у корен биљака.
Обављено је укупно шест циклуса наводњавања, сваки у трајању по 30 сати. Пошто је добио оптималну количину воде, кукуруз је није ни осетио високе температуре. Биљке су имале нормалну вегетацију, опрашивање, наливање зрна, а лист није изгорео. Клипови су формирани као у најбољим годинама и што је нарочито важно остали су здрави до бербе јер се није појавила буђ.
У време бербе зрно је било идеалне влаге између 14 и 15 процената. Многи су се чудили када је Никола решио да кукуруз наводњава системом „кап ко кап“ и питали се да ли ће се овај његов експеримент исплатити.
- Комплетна инвестиција се исплатила са свега 5 тона кукуруза. Ризика скоро да није било у поређењу са приносом који је остварен. Опрему за наводњавање сам набавио уз субвенцију државе од 60 посто, а једини други трошак је гориво. Улагање по хектару је свега 300 евра, а са оствареним приносом уз цену од 25 динара приход је око 2500 евра по хектару – израчунао је Мартиновић.
- Извор:https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3399248-nikola-nije-gledao-u-nebo-u-susnoj-godini-imao-rekordan-prinos-kukuruza-zahvaljujuci-jednoj-caki
