Прочитајте овај текст пре него почнете прихрану усева

Аутор: Gdjakovic
322 посета

Ова јесен и почетак зиме се одликују просечним дневним температурама које су изнад вишегодишњих просека. То је дало времена да и касније посејане пшенице имају времена да спремно уђу у зиму и сачекају спремне прве мразеве и снег. Све ово ће утицати на прихрану пшенице и када је започети. Значајно је да су цене азотних ђубрива пале у односу на 2022. тако да то више није изговор за изостављање прихране пшенице. Изузетно је важна правилна исхрана азотом у току целог живота биљке. Нарочито је значајна у формирању класа и диференцијацији класака у класу, а то значи већ у фази бокорења и влатања, односно у 3, 4 и 5 етапи органогенезе. Изузев тога, важна је исхрана азотом у фази класања и наливања зрна. Ако је у свим овим фазама обезбеђена правилна исхрана биљака пшенице азотом, уз довољно присуство и других макро и микроелемената, онда су обезбеђене основне претпоставке за постизање високог приноса. Познато је да је азот најважнији елеменат минералне исхране пшенице, односно носилац приноса. Он улази у састав нуклеопротеида и нуклеинских киселина, који имају велики утицај на наследне особине

пшенице. Он је основни елеменат у грађи аминокиселина и беланчевина, те протеида др. Затим, улази у састав витамина и хлорофила, па према томе индиректно учествује у процесима фотосинтезе. Азот значајно утиче на усвајање и других елемената минералне исхране. Услед недостатка азота лист код пшенице жути, а затим пропада, стабљике су танке, бокорење је слабо, лиска је уска. Ако биљке у извесној мери гладују у азоту дају ситније и слабије развијене класове од нормално храњених биљака. При јаком или потпуном недостатку азота, су листови у целости захваћени жутилом и пропадањем, за

разлику од пропадања изазваног недостатком калијума, где сушење иде од врхова и ивица листова. Прекомерна количина азота утиче на бујнији пораст надземног дела, а слабији развој кореновог система. Услед тога долази до интензивног бокорења, слабијег коришћења сунчеве светлости, већег издуживања и етиолирања приземних интернодија стабла, а све то утиче а веће полегање пшенице. Слабије развијен коренов систем, у недостатку влаге, није у стању да снабдева надземни део са довољним количинама минералних материја. Због тога неки аутори сматрају да је мање штетан недостатак, него сувишак азота, јер се при недостатку азота, коренов систем релативно боље развија и биљке мање пате од суше. Основно правило је да се у једној прихрани не употреби више од 60 кг/ха чистог азота. То је до 1,5 кг/ару Уре-е или до 2 кг/ару KАН-а. Прихрану пшенице треба на већини наших парцела које имају ниску пХ вредност урадити KАН-ом и то два пута применити препоручену количину азота. Само на парцелама које имају пХ једнаку или вишу од 6,5 примењивати Уре-у. Опште је правило да се прва прихрана уради Уре-ом до половине фебруара, а са KАН-ом крајем фебруара почетком марта. Другу прихрану пшенице урадити крајем марта почетком априла искључиво са KАН-ом. Важно је поштовати правило да се избегава прихрана пшенице непосредно пред пљускове пошто се нитратни облик азот који се раствара у води може спустити у дубље слојеве земљишта и тако постати неприступачан биљкама пшенице.

Аутор: дипл.инг. Милош Николетић, ПССС Београд

Srodni tekstovi

1 коментар

Дајте себи времена и узмите узорак за анализу земљишта, остварићете много уштеде у сваком случају | Удружење новинара за пољопривреду 1. новембар 2023. - 05:55

[…] биљке када је биолошки потребно прихранити усев. Рецимо, за одређивање прихране пшенице узорковање се в… Приликом узимања узорака треба водити рачуна и о […]

Одговори

Оставите коментар