Салата је увек неизоставан део нашег јеловника. Зелена салата (Lactuca sativa) је једногодишња биљка из фамилије главочика и води порекло са Медитерана. Из области Медитерана шири се у западну Европу, док је у Америку пренета 1494. године. Веома је цењена због својих дијететских особина, витаминске вредности и могућности гајења током целе године. Због те особине велики број пољопривредних произвођача се одлучује за гајење током целе године, због чега смо потражили савете у ПССС Краљево од дипл. инж. Јелене Грбић.
Зелена салата се у светској кухињи користи у свежем стању као салата, а због богатог садржаја калцијума, гвожђа, витамина Б, као и велике количине воде уз ниску калоријску вредност, погодна је за различите врсте дијеталне исхране. Пуна је витамина, радо конзумирана али и радо виђена код произвођача. Зелена салата се узгаја углавном у затвореном простору у току јесени и зиме, без потребе за додатним загревањем. Једна је од малобројних повртарских култура којој погодују ниске спољне температуре, тако да је једна од најмање захтевних повртарских култура, будући да су потребе за загревањем заштићеног простора минималне. У периоду са ниским температурама, када су биљке у почетној фази раста, потребно их је покривати агротекстилом. Шта је неопходно како би производња била безбедна…
„Савременим узгојем и производњом у заштићеном простору, зелена салата се одлично уклапа у узгој биљака кратке вегетације, а посебно ако се гаји у хидропонској или пластеничкој производњи. Тиме се избегава потреба за плодоредом и имамо брзу ротацију и стално снабдевање тржишта овим укусним, здравим и хрскавим поврћем. Зелена салата има различите термине сетве и производња се обавља како на отвореном пољу, тако и у стакленицима и пластеницима. Производња у заштићеном простору почиње у другој половини септембра и траје све до краја априла. Зелену салату карактерише кратак вегетациони период од 50 до 120 дана, што зависи од сортимента и услова гајења. Оптимална температура за узгој салате креће се од 18 до 20 °C, док и при температурама од 10 до 15 °C даје задовољавајуће резултате. Производња расада салате траје 4 до 6 недеља, што, наравно, зависи од услова производње“, истиче Грбић.
Производњи салате у пластенику потребно је посветити посебну пажњу применом превентивних хемијских мера из разлога што велике штете могу проузроковати многе болести и штеточине.
„Преведено по фазама, првенствено је неопходно урадити дезинфекцију земљишта и пластеника, пре сетве обавезно је третирање семена, како због штеточина тако и боље клијавости. Редовно проветравање пластеника је неопходно из више разлога и ту никада нећете погрешити, али када је у питању заливање, са водом морате бити опрезни и умерени. Уколико се са водом претерује, стварају се услови за развој трулежи на коју је салата нарочито осетљива.“
Зелена салата тражи прихрану са мањом количином азота, заштита је неопходна, али се махом препоручује превентивно. Ако ипак дође до обољења, такве биљке одмах уклонити са парцеле јер ће брзо угрозити главице салате.
„Заштиту зелене салате од болести и штеточина треба обављати одмах после расађивања. Тек изникле биљке су врло осетљиве на болести. У производњи расада може доћи до слабог ницања или полегања младих биљака. Најчешћи узрок томе су земљишни паразити Phytium spp. и Rhizoctonia spp., који изазивају полегање расада. Како би се избегла зараза овим проузроковањима болести, треба избегавати сувишно заливање, прилагодити температурне услове, повећати светлост и проветравање просторије, односно топле леје током сунчаних дана, где се налазе контејнери са младим биљкама салате. Уколико је садња у тресету, дезинфекција се не мора обављати. Међутим, уколико је садња обављена у земљишту, пожељно је обавити третирање неким од препарата на тржишту. Када се салата буде расађивала на стално место у пластенику, уколико се користи стара црна фолија, обавезно је дезинфиковати. Након расађивања такође треба применити препарат Previcur 607-SL у концентрацији 0,3% заливањем расађених биљака“, наводи наша саговорница.
Салата добро подноси предкултуре, као и културе које следе после ње. Као предкултура салати одговара сво поврће које се ђубри стајњаком, као што су парадајз или купусњаче, а после ње се могу сејати шаргарепа и першун. У здруженој сетви иде уз празилук, лук, келерабу и радич. Квалитет земљишта можда није пресудан, али је важан.
„У производњи зелене салате на отвореном, земљиште треба да има, осим плодности, добар однос вода–ваздух и лаку способност загревања. Осим тога, веома је важно одржавати одређени пХ. Идеална пХ вредност земљишта је од 6,5 до 7,0. Зелена салата је осетљива на киселост, а посебно на хлор. Због тога, приликом припреме земљишта за пресељавање и узгој зелене салате треба водити рачуна и припремити све у најидеалнијем односу од хранљивих материја до пХ вредности.“
Производњи салате у пластенику потребно је посветити посебну пажњу применом превентивних хемијских мера из разлога што велике штете могу проузроковати многе болести и штеточине. Ово је биљка која има скромне захтеве према температури и светлости, па се код нас гаји током зиме буквално без грејања, или уколико су температурни минуси велики, уз минимална загревања. Међутим, повећањем површина на којима се гаји салата у заштићеном простору, учестала је и појава бактериозне трулежи. Она се нарочито дешава у објектима са слабим проветравањем и након неколико узастопних циклуса производње салате на истом супстрату. Оболеле биљке губе тржишну вредност, па услед тога могу настати значајни губици.
„Производња салате у затвореном простору је веома специфична, услед карактеристичних температурних услова, као и ваздушне и земљишне влаге, који углавном погодују развоју патогена као што су бактерије. Влажну трулеж салате изазива бактерија Pseudomonas viridiflava, која може проузроковати значајне штете на салати која се гаји у затвореном простору. Ова бактерија је последњих година доста распрострањена, паразит је многих биљака, како зељастих тако и дрвенастих, међу којима је разно поврће: салата, пасуљ, грашак, парадајз, разне крсташице, бундева, затим неке врсте цвећа попут хортензија и хризантема, као и неки корови. Почетни симптоми болести уочавају се на ивицама спољашњих листова салате, у виду некротичних пега неправилног облика, црвенкастосмеђе боје. Даљи развој болести се манифестује постепеним ширењем некротичних пега и њиховим међусобним спајањем. Оболело ткиво унутар пега се размекшава и трули, при чему оболели лист поприма жуту до жутосмеђу боју. Бактерија се постепено шири ка унутрашњости главице“, појашњава саговорница.
Све је више пољопривредних произвођача који се баве повртарством под пластеником и узгојем салате као најраније културе која се понуди на тржишту. Влажна трулеж је честа болест при гајењу зелене салате. Током зимског периода пластеници омогућавају гајење биљака, али салата зими може да оболи уколико је влажност у пластенику велика или уколико температура буде нижа од оптималне, јер се појављује влажна трулеж.
„Симптоми нису дијагностичког карактера, јер веома често подсећају на промене настале дејством других патогена. На оболелим главицама салате уочавају се промене различитог интензитета. Први симптоми испољавају се у виду тамнозелених, влажних пега неправилног облика, често по ивици, али и другим деловима, како младих, тако и старијих листова. При повећаној влажности и ниским температурама пеге на листовима се доста брзо шире. У завршној фази развоја болести цела главица је захваћена влажном трулежом, при чему су оболели листови деформисани, црне боје, провидни и мокри. Овакве главице, због немогућности коришћења за исхрану, у потпуности губе своју употребну вредност“, истиче саветодавац.
При густом склопу трулеж се шири и на околне биљке, наносећи значајне штете у производњи овог усева, нарочито у заштићеном простору. У недостатку ефикасних средстава хемијске заштите, превентивне мере за спречавање појаве бактериозне влажне трулежи салате су просто обавезујуће. У том смислу, као основне мере препоручују се превентивне мере, плодосмена са биљкама из породица трава, одстрањивање и уништавање оболелих биљака, чиме се смањује заразни потенцијал, и избалансирано ђубрење.
„Развоју ове бактерије погодују услови повећане влажности и ниже температуре од уобичајених. Бактерија се капљицама воде лако преноси и шири у густим засадима салате у заштићеном простору. Дужи периоди влажења листа погодују ширењу популације ове бактерије на листовима салате. Свеже повреде обично служе као место улаза бактерије, као и напукнућа ткива током пораста, озледе од лисних ваши или других инсеката. У зависности од временских услова, симптоми се могу појавити након периода инкубације у трајању од 30 сати до пет дана. Бактерија се развија при температурама од 5 до 35 °C, при чему јој је оптимум за развој 26 °C“, сугерише саговорница за крај.
Уколико се користи наводњавање салате, препоручује се да оно буде кап по кап, чиме се редукује учесталост влажења листова, а самим тим и ублажавање болести. Добра вентилација убрзава исушивање и резултира скраћењем периода влажности листа. Плодоред се препоручује као превентива у борби са овом бактеријом. Повртарима се препоручује да строго воде рачуна о третманима уколико користе хемијске мере заштите и превентиве, нарочито у погледу каренце.
Соња Цветковић
