Како младе задржати на селу и како породицу задржати на окупу? Рецепт за ово породица Ивковић из Мале Босне код Суботице пронашла је у узгоју егзотичне намирнице. Родитељи су имали поверења у своју децу, а она су у здравим стиловима живота и путем друштвених мрежа дошли до бројних купаца за производ који има добру цену.
Уместо бежања са села, Ивковићеве су пробале нешто своје. И успеле. Све је била идеја Јосипе, која је након истраживања здраве исхране дошла на идеју да засади слатки кромпир – батат. У томе су је подржале сестре, засадили су првих стотину садница и били задовољни плодовима. Ове године је уследио корак даље – добили су земљу и савете од оца и посадили девет хиљада садница.
„Родитељи су једва чекали да се ми укључимо више у пољопривреду и увек су били за неке нове, иновативне начине и методе. Њима се свидело како је ту добра цена и да нема пуно прскања и улагања и некако су то са поверењем препустили нама”, каже Јосипа Ивковић.
Ивковићи сада продају код куће, на пијацама и путем доставе, у чему велику улогу игра промоција здравих стилова живота и препоруке да кромпир у исхрани замени управо његов слатки рођак.
“Имам осећај да све креће од мама и доктора који препоручују истим тим мамама да батат буде прва храна њиховим бебама. Богат је и има све те витамине који су потребни у тим првим и најбитнијим оброцима малишана. Лако се припрема, уз то је и сладак, нема страха да дете или беба неће јести. И онда та иста мама која храни своје дете проба и она лично, види да је укусно, припреми на неки начин и њима прилагоди, ручак направи и онда то тако крене да се шири и мислим да је тако све почело“, рекла је Кристина Ивковић.
У причу се укључио и зет, по струци пејзажни архитекта са искуством у графичком дизајну, који је осим помоћи у пољу, осмислио и налоге на друштвеним мрежама путем којих су успоставили двосмерну комуникацију са купцима. Тиме се за њих чуло и у Новом Саду и у Београду, а заузврат су добили нове муштерије, али и повратне информације у виду рецепата.
„Људи су почели сами да шаљу своје рецепте, начин на који су они приказивали, начин на који с они припремали сам батат и то нам је било занимљиво јер пуно се људи јавило самоиницијативно, нисмо ни тражили никога, али се јавио тај тренд који је постао занимљив, а то је који све производи, и у којој све кухињи може да се користи батат, у којим свим рецептима може да се користи батат”, каже Петар Гаковић.И док са свих страна наше земље у Малу Босну стижу рецепти са бататом, у Малој Босни је можда најбољи рецепт како младе задржати на селу и како породицу задржати на окупу јер ови млади и ова породица на овоме немају намеру да се зауставе.
Извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/backa/ivkovici-iz-male-bosne-proizvode-najukusniji-batat_1277567.html
