Са све већим изазовима у пољопривреди, попут климатских промена и отпорности штеточина на хемијске препарате, све више пољопривредника прелази на природне методе заштите краставаца. Биолошке мере у пластеницима и на отвореном значајно доприносе здрављу биљака и квалитету плодова, уз смањену употребу пестицида.
Биолошки приступ подразумева коришћење природних непријатеља штеточина, корисних микроорганизама и механичких метода контроле. Неке од најефикаснијих мера укључују:
- Корисни инсекти – Примена природних предатора као што су Amblyseius swirskii и Encarsia formosa помаже у контроли трипса и беле лептирасте ваши.
- Биолошки препарати – Средства на бази корисних бактерија (Bacillus subtilis) и гљивица (Trichoderma spp.) штите биљке од пепелнице и трулежи.
- Биљке резервоари – Одређене биљне врсте служе као природна заштита, привлачећи корисне инсекте који сузбијају штеточине.
- Замке и физичке баријере – Жуте и плаве лепљиве плоче су ефикасне у хватању инсеката, док заштитне мреже спречавају њихов продор у засад.
Превенција болести без употребе хемије
Краставац је осетљив на различите болести, попут пепелнице (Oidium), вируса краставца (CGMMV) и вируса нове Delhi (ToLCNDV). Савремене сорте као што су Metric, Belako, Aurelius и Siriana имају бољу отпорност на ове патогене, што значајно смањује потребу за хемијском заштитом.
Зашто биолошке методе уместо хемијских?
- Смањен ризик од хемијских остатака – Плодови су здравији и безбеднији за употребу.
- Очување природне равнотеже – Подстицање корисних организама доприноси одрживом узгоју.
- Већа тржишна вредност – Органски узгајани краставци постижу боље цене на тржишту.
Примена природних метода заштите у узгоју краставаца представља дугорочно исплатив приступ који чува принос и побољшава квалитет производа. Са све већим захтевима тржишта за здравијом храном, биолошке мере постају кључни део савремене пољопривреде.
