БИЈЕЉИНА – Породица Менсура Хаџића из Јање код Бијељине обрађује пет хектара, од чега на 25 дунума производе шпинат.Иако је ова година била захтијевна за узгој овог поврћа, задовољни су приносом, квалитетом и цијеном.
Примјењују савјете стручњака, набављају механизацију, боре се са нелојалном конкуренцијом и успјешно обезбјеђују егзистенцију бавећи се искључиво пољопривредом. Ових дана вријеме им иде наруку па шпинат беру, пакују и достављају сталним купцима.
„Било је тешко сачувати шпинат од суше, али успјели смо. Хоће воду, али не много, па се и са системима за наводњавање мора бити опрезан. Сјеме, око 100.000 зрна на 1.000 метара квадратних, мора бити квалитетно, парцеле припремљене и нађубрене и залијемо га пар пута. Кад се све уради како треба, за брање је спреман за 40 дана“, каже овај јањарски домаћин, за портал ИнфоБијељина.
Илустрација: Потражња за спанаћем траје током целе године/ ФОТО: Pixabay
Хаџићи за пласман не брину, све продају на кућном прагу. Квалитет шпината потврђен је и на Институту у Бањалуци.
„Ово је једино поврће које се не пршће и ничим не третира. Имам сталне купце у Брчком, Сарајеву, Тузли, Бањалуци. Цијена је како која година донесе. На почетку сезоне је био 3,5 ,сад већ иде по 2,5 КМ по килограму, а продајемо картоне од 10 килограма. По дунуму наберемо од једне до двије тоне. Производњу прате проблеми, а највећи је недостатак радне снаге. Мора се знати брати, прати и паковати, а углавном тај посао обављамо ми, укућани“, каже Менсур.
Менсур са супругом и сином живи искључиво од пољопривреде. У току сезоне радни дан им траје по десетак и више сати, али Хаџићи се не жале. Поносни су на све што су вриједним и сложним радом постигли.
„Климатске промјене узимају данак. Морали смо изградити системе за наводњавање, набавити потребну механизацију. Кад се све сабере, исплати се“, каже овај повртар.
Производња шпината није захтијевна, али је за добар и квалитетан принос неопходно примјењивати савјете стручњака, наглашава и агроном Станко Тадић.
„Први земљишни слој мора бити добро обрађен и уситњен, сије се на дубину један центиметар, два. Додаје се НПК ђубриво, најчешће од 30 до 35 кг „петнаестке“ и може се вршити једна прихрана, евентуално у прољеће“, савјетује Тадић.
Хаџићи осим шпината, производе и лук, мркву, першун и цвеклу. Већ су засновали и производњу за идућу годину.
На три дунума посијали су шпинат који ће за бербу приспјети у марту, априлу, када су потражња и цијена овог поврћа највеће, те за пласман и исплативост производње не брину.
Извор: https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Uzgaja-jedino-povrce-koje-se-nicim-ne-tretira-za-branje-spremno-za-40-dana/868061
