У ивањичком крају најзаступљенија је производња малина и кромпира, у којој се због одлика географског поднебља најчешће избегавају хемијски препарати. Тога се придржавају и ретки повртари, а напредак сваког домаћинства огледа се, кажу, у доброј организацији посла.У пластеницима породице Тошовић у Радаљеву, који су међу највећим произвођачима поврћа у ивањичком крају, раде и најмлађи чланови домаћинства, како се од давнина ради на селу, али и у складу са новим добом.
„Па демократија. Имамо договор, већ они знају за своје обавезе. Устану мало раније изјутра, помогне ко колико може“, каже Војислав Тошовић.
„Док је баба на пијаци, неко иде са дедом и онда поделимо се тако“, додаје Јован Тошовић.
Његова сестра Јована каже да увек устану у пет сати и да су у пет и петнаест сви на својим радним местима. „Радимо до десет сати најкасније и после одмарамо до увече, док мало захлади“, додаје Јована.
„Родитељи су нас учили да нам школа увек буде на првом месту и увек смо прво завршавали обавезе око школе, па онда смо ишли да помажемо нашима“, поручује Николина Тошовић.
Војислав је дипломирани инжењер агрономије који је одлучио да знање искористи у сопственој производњи, одустао је од узгоја малина и посветио се поврћу, што је у ивањичком крају реткост.
„Широк асортиман поврћа, сигуран пласман. Српском пољопривреднику не треба много. Треба му само да свој производ прода, да га коректно наплати и да буде задовољан“, истиче Војислав.
Животом на селу задовољни су и најмлађи чланови домаћинства. Иако повртарство није нимало лак посао, навикли су да све раде са осмехом.
Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4495081/tosovic-radaljevo-plastenici-.html