О његовим паприкама се прича, а ево и зашто

Аутор: draganadpetrovic
370 посета

Волео бих да цео свет види моје уметничко дело у пластеницима и на њивама. Моји преци су се бавили производњом паприке. Волим и знам да радим све пољопривредне послове и ништа ми није тешко, започиње своју причу Тале из Лукара, код Новог Пазара.

Додаје да „мора да се ради, али рокови не питају за врућину“.

– Прошле године паприка је због повољних временских услова веома добро родила и на домаће тржиште стигла много раније у односу на предходну годину. Сад ме све врсте поврћа занимају. У будућности планирам да проширим своју производњу, ако Бог да – казује Фарук Тале Плојовић.

Домаћин је размишљао о својој огромној призводњи паприке. Од саме те речи се поносио, али то су тек почеци… купце бира највише по томе што жели да донесе мало радости и ведрине у њихове суморне животе.

– Ја сам весељак у души. Волим да се дружим. Живот брзо пролази, свему дође крај.

У пластенику и на њиви ради као младић.

– То је мој живот вели – газда. Тај је период за њега, каже, најсрећнији.

– Најпре је воља кад је расад добар, па кад биљке почну да расту, да шире крошње… Његова породица се традиционално бави пољопривредом и повртарством, тачније узгојем и прерадом паприке.

Илустрација: Паприку гаји на љиви и у пластенику

Њива је добро родила

– Супруга и ја радимо све заједно. Јако се добро слажемо. Имамо више разумевања једно за друго. Није било лако али смо се много трудили. Паралелно смо много тога прошли. Е скућили смо се! И право да вам кажем баш је комфорно. Имамо фину и добру децу – вели Фарук.

Своје производе шаљем у Берлин

Од призводне поврћа може солидно да се живи. Тале се труди и напредује. На његовом имању рађају и бостани.

– Време је да грађани знају разлику између домаће паприке и оне која данима стоји на тезги у некој новопазрској продавници. Своју робу достављам широм Европе. Имам нрколико хиљада биљака. Све прозводе проследим у Берлин – говори узгајивач поврћа.

– Нисам се ја променио. Људи су се променили. Мирис паприке мене очарава. Највећи део свог живота био сам приморан да устајем рано и увек сам у журби облачио одећу. Просечни сељак и по петнаест сати дневно ради триста дана у години. Мене овај посао одмара – казује весели Фарук.

Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/4352621/tale-svoje-proizvode-salje-cak-i-u-berlin-voleo-bih-da-ceo-svet-vidi-moje-umetnicko-delo-u-plastenicima-i-na-njivama-video

Srodni tekstovi

Оставите коментар