Никад скупља јесења сетва

Аутор: draganadpetrovic
125 посета

ПШЕНИЦА је ове године рекордно посејана на српским њивама.Према подацима Удружења „Жита Србије“ „златног“ зрна има на 725.000 хектара, а према проценама појединих произвођача и заштитара, пшеница је засејана на око 800.000 хектара. На годишњем нивоу то је за неких 16 одсто више. Иначе, прошле године ова ратарска култура била је на 621.000 хектара.

И док су површине под пшеницом веће, пољопривредници кажу да је мања примена агротехничких мера, између осталог, бацање вештачког ђубрива је драстично смањено. Како су нам ратари рекли, мање је од 20 до 40 одсто „вештака“ него у прошлогодишњој јесењој сетви.
– У наредних десет дана када се буде завршило ницање знаће се и тачне површине – рекла нам је Сунчица Савовић, председник Удружења „Жита Србије“. – Подаци нису коначни и сигурно има већих површина. Временски услови тренутно погодују јесењим усевима и киша је добродошла. Пољопривредницима саветујемо да набаве минерално ђубриво, јер без њега нема рекордних приноса, иако цене константно иду узлазним путем последње две године. НПК ђубриво је на годишњем нивоу поскупело од 56 до 79 процената.

Илустрација: Ђубриво се максимално штедело због високих цена

Према речима Савовић, неминовно је да сетва и ове године буде скупља у односу на прошлу. Више су цене нафте, што поскупљује услуге у сетви, ту је и минерално ђубриво, меркантнилна пшеница, а то прати раст семенске робе.

– Пре кише је била евидентирана лисна ваш и циклада, али су примењене агротехничке мере, па нису нанеле штету – објашњава Савовић.

– Да ли ће је нанети и у којој мери на пролеће, видећемо. Али то само на пољима оних који своје усеве нису заштитили. То није случај код озбиљних пољопривредних произвођача.

Прилично повећане повришине под пшеницом, не чуде много стручњаке, нарочито ако се зна да је цена ове ратарске културе, у односу на октобар прошле године, поскупела од 37 до 43 одсто. Уз то, ово је и први новац који наши пољопривредници добијају за свој рад.

Сигурно ће се смањити сада и површине под кукурузом, којег је немогуће потпуно контролисати, чак и када се примене све агротехничке мере. У последњих 11 година, објашњава Савовић, имали смо шест сушних.

Пољопривредник Јовица Јакшић каже да су агротехничке мере смањене драстично, нарочито вештачко ђубриво. Поједини ратари смањили су га и за 40 одсто.

– Видећемо како ће то све утицати на принос – говори Јакшић. – Надамо се и да ће азотна ђубрива и уреа да појефтине мало. Па да на пролеће тиме мало надокнадимо. На мојим њивама је бачено за око 20 одсто мање ђубрива него прошле јесени. Када бисмо кренули да сабирамо колико нас кошта сетва, не бисмо ништа ни радили. А, сада има много више пшенице на њивама него раније. Јер се људи плаше колико би могли да их коштају пролећни радови. Ово је сигурно најскпља сетва у историји.

Илустрација: Стручњаци упозоравају да таванско семе не даје добре приносе и квалитетно зрно пшенице

ТАВАНСКО СЕМЕ

ОД материјала за сетву, поскупело је прилично и семе. Поједини ратари су зато сејали „таванску“ пшеницу. То значи да су многи своје зрно одабрали, третирали и посејали, што баш није добро за приносе.

„Таванско“ зрно не даје квалитетну пшеницу, па се она на крају често користи за исхрану стоке, јер није добра за брашно.

Извор: https://www.novosti.rs/c/ekonomija/vesti/1175952/jesenja-setva-najskuplja-istoriji-poljoprivrednici-psenicu-posejali-vise-725-000-hektara

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар