Свака производња почиње од расада. Специфичност ове производње је да се семе сакупља за наредну сезону на почетку бербе. Сакупљају се плодови зрели, здрави и карактеристични за гајену сорту, одређене дужине, боје и облика. Селекција ових плодова се врши ручно у пар наврата.
После сваке селекције, плодови се поређају на канап и остављају на прозрачном месту да се осуше. Природни процес сушења смањује садржај воде у поврћу. С обзиром да се све ради на природан и традиционалан начин, тренутак за вађење семена је када се плод потпуно осуши и семе се одвоји од зида плода. Екстракција семена се може обавити на неколико начина: грубо млевење, лупање, ручно вађење. Најбољи и уједно најспорији начин је ручно вађење, јер током вађења можемо имати увид у квалитет зрна и одмах бирамо здрава и неисправна зрна. Екстраховано семе се пакује у папирне или пластичне кутије и чува на собној температури. Производња расада почиње у првој декади априла. Извађено семе се сади у саће од стиропора, обично са 104 рупе. Семе се сади у супстрат за сејање и заливање се врши одмах након садње. Даља брига о биљци је само заливање, које зависи од потребе биљке за водом. Неколико дана пре пресађивања на њиву врши се превентивна заштита препаратима бакра.
Основна обрада
Феферон долази као други усев у плодореду, па се може успешно гајити после раног кромпира, младог лука, пшенице, јечма итд. Због другог реда у плодореду већ је урађена јесења обрада земљишта, тако да се основна обрада састоји од разбацивања стајњака у количини од 25-30 тона по хектару ако је органска производња или расипање 200-250. килограма по хектару формулације НПК ђубрива 1:2 :3 или 1:2:2 и орање тих материја.
Додатна обрада
Додатна обрада се врши одмах након основне обраде, тј. одмах после орања. Прво се раде два пролаза тањирачама и један пролаз сетвоспремачем. Број пролаза може бити већи или мањи у зависности од врсте земљишта. Обрада се завршава када на парцели дођемо до мрвичасте структуре тла.
Прављење банака
Након додатне обраде врше се припреме за садњу, пре свега припреме за постављање система за наводњавање и малч фолија. Прављење банака није обавезан захват, али доноси низ предности, па га треба урадити. Главна предност је боља аерација тла тако да коренски систем боље апсорбује воду и хранљиве материје. Током кишних година нема гушења корена, стварањем корита висине 20 цм корен се налази у растреситом земљишту како би се боље и брже развијао. Прављење банака се првенствено ради за корење биљке, јер је јак коренов систем у стању да упије довољно воде и хранљивих материја и у великој мери обезбеди стабилан принос. Средње растојање између банака треба да буде од 125 цм до 135 цм. Постоје специфичне машине за прављење банка, али се могу користити и импровизоване.
Уградња малч фолије и система кап по кап
Производња паприке раније се одвијала без малч фолија и система за нааводњавање. Раније се то радило прскалицама, а међуредни простор одржаван је ручно – окопавањем. У новије време производња је незамислива без малч фолија и система наводњавања. Фолија и црева се постављају на банке са посебном машином направљеном за ову намену. Бочне линије црева су повезане са главном линијом преко такозваног микровентила. „славине” и крајеви црева се исеку на одређену дужину и затворе. Након тога, почетак и крај фолије се прекрива земљом првенствено због ветра.
Садња
Пресађивање феферона врши се од почетка друге декаде јуна до прве декаде јула. Феферони се пресађују на малч фолију са размаком у редовима од 25 цм, међуредним размаком од 25 до 35 цм и аксијалним размаком између редова од 125 цм до 135 цм. Међуредни размак првенствено зависи од бујности сорте, али и од броја црева за заливање. Код два црева за капање, међуредни размак може бити већи (30-35 цм), док је код једног размак мањи (25-28 цм).
Специфичност ове производње је да се садња врши ручно. Први корак је да обележите малч фолију на жељеном размаку у редовима и међуредовима, затим направите рупе на означеном месту и посадите биљке у те рупе. Обележавање пре свега треба урадити како би се биљке боље позиционирале, јер се пресађује у „цик-цак“ облику, како би се добила најбоља позиција биљке и да свака биљка има довољну количину светлости . Обележавање је такође корисно за познавање стварног стања парцеле, у погледу броја биљака, што је важно за правилно одређивање норми заливања и прихрањивања. Исто тако, ознаке и сама садња на означеним местима имају естетски карактер. Садњу треба обавити рано ујутро и касно поподне.
Касни поподневни сати имају предност у садњи због ноћи и хладнијег периода како би се биљка што боље прилагодила новонасталој ситуацији. После одређеног периода садње обавезно је наводњавање (пар сати, углавном два до три сата у зависности од врсте земљишта). Постоје и случајеви када се садња врши током целог дана, а затим наводњавање треба да буде током целог дана у фазама.
НЕГА БИЉАКА
Нега феферона обухвата заливање, ђубрење, малчирање међуредног простора и заштиту. Пошто је феферон пресађен и пре пресађивања урађена основна заштита бакарним препаратима, даља заштита није потребна. Ако се ради у систему органске производње, могу се користити сва средства која су дозвољена у тој производњи ако за то постоји потреба.
Код конвенционалног начина гајења, употреба пестицида је оправдана само када штета достигне економски праг штетности. Наводњавање се врши приликом пресађивања феферона, затим се прави пауза од пет до седам дана, након чега се дефинише интервал и норма заливања. Интервал заливања зависи од количине падавина у вегетативном периоду, у кишним годинама је потребно само пар заливања ако у појединим фазама развоја биљке немамо довољно падавина. Док је у сушним годинама број заливања већи.
Акценат треба ставити на следеће фазе развоја: приликом пресађивања довољно је једно заливање, током вегетативног раста два до три заливања, цветања и плодоношења четири до пет заливања. Норме заливања су различите и зависе од врсте земљишта и фазе развоја. Генерално, највише воде је потребно током цветања и плодоношења. Опрашивачи, пчеле или бумбари се такође могу користити за побољшање постављања плодова. Ђубрење се врши заједно са наводњавањем системом фертигације.
У конвенционалној методи узгоја, НПК ђубриво у формулацији 1:3:1 се користи за фазу укорењавања, у фази вегетативног раста НПК ђубриво у формулацији 1:1:1, у фази цветања НПК ђубриво у формулацији 1: 3:1 и у фази плодоношења и брања НКП у формулацији 2:1:3 или 2:2:4. Исто тако, фертиригација се врши органским ђубривима ако је у питању производња по органским принципима. Међутим, коришћење само органских препарата и органских ђубрива није потпуна органска производња.
Органска производња захтева читав низ мера које се морају испунити почев од: заштите животне средине, добробити животиња, употребе корисних инсеката, употребе ђубрива са органским сертификатом, употребе само дозвољених средстава за заштиту, заштиту и добробит радника, брање, паковање и складиштење према одређеним прописима, заштита целокупног екосистема и принцип одрживог развоја пољопривреде.
Малчирање међуредног простора може се вршити механички или хемијски. Хемијска обрада простора се врши употребом тоталног хербицида. Механичка обрада се може обавити фрезом или неким другим алатом, који спречава раст корова. Малчирање међуредног простора сламом или неким другим материјалом има вишеструке предности у односу на горе описане методе. Малчирање сламом спречава раст корова, дуже задржава влагу у земљишту, а у кишним периодима омогућава бржи улазак у парцелу. Још једна предност је што је слама биоразградив материјал, па се током јесење обраде оре и тако побољшава структуру земљишта, пре свега хумуса.
Жетва – берба
Феферони за конзумацију беру се ручно, што је уједно и једина мана ове производње. Индустријски феферони који се користе за млевење беру се комбајнима и суше у посебно изграђеним сушарама или на отвореним пољима природним путем. Паприке које су намењене за конзумацију беру се током целог дана, уз препоруку да се због безбедности радника избегавају најљући делови дана, од поднева до 17.00 часова. Феферони се беру у пластичне или друге посуде/канте, а затим стављају у картонске кутије или другу амбалажу. Пожељно би било производити сопствену амбалажу, пре свега због препознатљивости на тржишту, а истовремено и креирања сопственог бренда.
Уклањање остатака и припрема за наредну сезону
Након завршетка сезоне и завршетка брања приступа се уклањању остатака биљака. Уклањање се може извршити ручно или механички. Ручно уклањање се врши тако што се биљке чупају и уклањају са парцеле. Чешћа је машинска метода, где се остаци биљака секу разним врстама косачица. Након кошења уклања се малч филм, а затим систем за наводњавање. После ових радњи, пожељно је прво равнање парцеле, тањирачама или машинама за штедење светлости, а затим расипање стајског или расипаног минералног ђубрива и дубоко орање.
Предности и мане производње
Једина ствар која би се могла дефинисати као недостатак ове производње је то што је потребна додатна радна снага за брање. Иако су његове предности вишеструке: за покретање ове производње потребан је врло мали почетни капитал, идеалан је за органски узгој, не захтева посебне услове производње, веома је здрава и корисна намирница у исхрани, може се ставити на тржиште у разним облицима: свеже, конзервирано, сушено, млевено итд. Такође треба напоменути да је ова производња веома слабо заступљена, пре свега због неинформисаности произвођача, али и због недовољне промоције ове повртарске културе.
Обрачун производње
Нећемо правити комплетну калкулацију производње, показаћемо само приносе, просечне цене и цену коштања.
Број биљака по хектару је од 60.000 до 64.000 биљака.
Просечан принос феферона је од 350 до 400 грама по биљци, односно од 20 до 25 тона по хектару (за анализирану сорту).
Просечна цијена феферона је од 0,8 до 1,0 еврп /кг (на основу продајне евиденције за протеклих пет година).
Цена килограма феферона је од 0,1 до 0,25 евра , у ову циену су укључена три радника за брање.
И на крају, приход од продаје, када одузмемо све трошкове, износио би од 15000 до 20000 евра по хектару.
Аутор: дипл. инж. пољопривреде Живко Шашић
Извор:
Tehnologija uzgoja feferona – Resor za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi (pssrs.net)
