Иза нас су натпросечно топли јануар и фебруар, а високе температуре су се наставиле и у марту. Ратари се увелико припремају за излазак на њиве, али да ли у пролећну сетву треба кренути раније, коментарисали су за „Агроклуб” стручњаци из Србије, БиХ, и Хрватске.
Како је истраживао тај регионални портал специјализован за пољопривреду, последњих неколико година велики број ратара, посебно озбиљнијих произвођача, семе купује још у јесен јер желе да се осигурају хибридима и сортама које су њима занимљиве.
Србија 37. најсрећнија земља на свету, скандинавске држааве на врху…
Дипломирани инжењер агрономије Синиша Хрговић истакао је да ће овогодишња сетва сигурно кренути нешто раније јер се рок због климатских промена сваке године све више спушта. Каже да гледајући физиолошке потребе биљке, ако је температура тла довољно висока за сетву, већ у марту можемо сејати и сунцокрет и кукуруз, а неки крену и са сојом.
– Али тај ризик не бих себи приуштио јер код соје ако се промени ситуација у тлу, долази до знатног губљења енергије клијања и комплетан усев може да пропадне – напоменуо је овају стручњак додајући да последњих неколико година у Хрватској долазило до појаве хладног удара у априлу па температура буде значајно нижа од просечне, испод пет или шест степени Целзијуса. Како је рекао, постоје хибриди толерантни на нешто ниже температуре, али улазити у сетву кукуруза средином марта у значајном проценту представља велики ризик.
О ситуацији у Србији за тај портал говорио је др Горан Бекавац с Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.
Он сматра су произвођачи, не само у региону, него у целој Европи пажљиво ослушкивали ехо тржишта тако да су из искуства прошлогодишње лоше жетве семе набавили још у децембру, јануару.
– Некада би ратари закачили сејачицу за трактор, кренули на своју њиву, свратили у пољопривредну апотеку, купили семе и отишли да сеју. Одавно више није тако јер се и сама метеоролошка ситуација променила. Сетва мора раније да се планира, више није важно само посејати него и што ће се посијати – коментирисао је Бекавац додајући да се креирањем нових хибрида пољопривреда трансформише од пасивне у динамичну индустријску грану. Као највећи трошак пролећне сетве у Србији он види трошак сузбијања глодара на пољима.
– Један колега ми је рекао да ће трошкови за сузбијање глодара бити већи него трошкови за семе. Исти проблем је у целом региону – рекао је Бекавац и нагласио да је више разлога за ову појаву. Један од њих је одсуство предатора који држе ниво пољских мишева на разумном нивоу. Суве и топле зиме види као главни разлог те појаве.
– Када је зима влажна и имате пуно приземне влаге, глодари често оболевају од разних болести па се и на тај начин смањује њихова бројност. То је нажалост изостало последњих неколико година– рекао је Бекавац. Он такође не би препоручио да се у сетву иде пре априла. Како је нагласио, и даље инсистирамо на роковима од прве недеље у априлу до 20. априла, а што се заснива на вишегодишњим подацима.
И у Босни и Херцеговини не очекују веће поремећаје када је реч о набавци семена за пролећне културе, рекао је за тај портал професор др Хамдија Чивић, с Пољопривредно-прехрамбеног факултета у Сарајеву. Трошкови би, пак, могли да буду нижи у односу на претходне, кризне године. Према рачуници Чивића, трошкови сетве кукуруза по хектару у БиХ износиће око 750 до 1.000 евра у зависности од подручја узгоја, а ако се додају и трошкови бербе онда ће бити више од 1.000 евра.
Извор: ПОЛИТИКА
