Повртарска производња има велики значај за подручје ЈО. Осим климе, агротехнике и сортимента, као чиниоца који директно утичу на принос и квалитет поврћа један од најважнијих фактора који утичу на успешну производњу поврћа је обезбеђеност земљишта хранљивим елементима. Земљиште је главни извор воде и хранљивих материја, које су неопходне за раст и развој, које биљке усвајају преко корена. Међутим, и наџемни органи, пре свих лист, могу да усвајају минералне материје и воду. Способност биљака да усвајају воду и хранива преко листа данас у савременој производњи поврћа, како на отвореном пољу, тако и у заштићеном простору, користи се као редовна агротехничка мера у исхрани биљака. Треба нагласити произвођачима да фолијарна исхрана није и не може бити основни или једини начин исхране биљака, већ је треба посматрати као допунску исхрану, меру која може омогућити брзо и ефикасно додавање хране биљци. Фолијамо ђубрење треба комбиновати са основним ђубрењем. Количине и време примене ђубрива треба прилагодити резултатима агрохемијске анализе земљишта и потребама биљака у одређеним фазама.
Као последица интензивне производње у повртарству на биљкама се често манифестују симптоми недостатака појединих хранива. Фолијарном исхраном се углавном отклањају недостаци Фе, Цу, Мн, Мо, Зн, ређе Н, П, К, јер таквом мером може брзо и ефикасно да се отклони тај недостатак. Поједини елементи (калцијум, гвожђе, бор) су слабо покретљиви и веома споро се транспортују, тако да често долази до појаве недостатака тих елемената, па се за отклањање недостатака ових елемената препоручује управо исхрана преко листа.
Фолијарна исхрана се користи и у случају ако постоје услови који утичу на слабо усвајање или потпуни престанак усвајања хранива из земљишта (поремећен водно-ваздушни режим, неповољна пХ вредност, ниска или висока температура земљишта, испирање хранива из ораничног слоја, фиксација појединих хранљивих елемената, антагонизарн међу појединим јонима и др.). Фолијарна исхрана препоручује се и у случају појаве оштећења, која су изазвана временским непогодама (киша, град, ветар) или оштећења од болести и инсеката, као и физиолошка оштећења.
Калцијум је важан у структури мембрана и при недостатку овог елемента ћелије пуцају. Симптоми недостатка су у виду плутастог ткива. Због слабе покретљивости недостаци се јављају на најудаљенијим тачкама биљака и најмлађим ткивима ( на примарној купи раста, врху корена а врло често на врху плода).
Магнезијум је важан састојак хлорофила и бројних физиолошких процеса. У случају недостатка магнезијума успорава се процес фотосинтезе, разграђује се хлорофил и врло често се може уочити на старијим листовима. При слабом осветљењу, у недостатку влаге, слаби усвајање магнезијума.
Гвожде: Недостаци се прво уочавају на младом лишћу у виду хлорозе. и већи недостаци се отклањају фолијарном применом ових једињења. Недостатак се јавља при високој пХ вредности, већ од 6,5 зависно од других чинилаца. Висока влага земљишта забареност узрок је недостатка.
Бор је важан елемент за грађу и деобу ћелија као и формирање и клијање полена. Као симптоми недостатака манифестује се кржљавост, крти листови, лоша оплодња, уситњени цветови. Честа појава опадања зелених плодова парадајза неколико недеља пре зрења је знак недостатка бора.
Недостатак цинка се испољава у виду ситнолисности (мали, уски, ситни листови) и кратке интернодије. На листовима се уочавају хлороричне пеге и некроза. Појава недостатка цинка у пластеницима је ретка појава.
Бакар: недостатак манифестује кржљавост, слабо опрашивање, неотпорност на сушу и болести, губитак цветних грана или цветова.
Манган: симптоми недостатака се огледају у облику интернервалне хлорозе и некротичних пега на листовима, слабом порасту корена и мањом отпорношћу на болести, умањеним бројем цветова.
Највеће потребе биљака за микроелементима су у почетним фазама вегетације. Узроци недостака микроелемената, осим изостављања ђубрива са њиховим садржајем у исхрани биљака су: песковита земљишта, висок пХ воде и земљишта, кисела земљишта, висок ниво фосфата, висок ниво азота, примена већих доза других макро и микроелемената, засушивање у производњи расада, сувише хладна земљишта и прерана садња, слабо развијен коренов систем, висока пропустљивост земљишта и губитак воде, сувишна влага зељишта, висок ниво бикарбоната у води, једноличност у производњи.
Сувишак хранљивих елемената као и недостатак делује штетно на гајену биљку и манифестује се разним видљивим променама, зато исхрану биљака треба базирати на основу анализе земљишта као и потреби биљака у појединим фазама раста и развоја.
Јелена Стојиљковић,
саветодавац за ратарство и повртарство
Извор:https://jugpress.com/poljoprivreda-znacaj-folijarne-prihrane-u-povrtarstvu/
