Желите да улажете у пољопривредну производњу? Дајемо вам рецепт!

Аутор: Gdjakovic
466 посета

Панчевац Драгомир Ивановић УЗГАЈА ПОВРЋЕ ЗА БОГАТЕ : За домаћом шпарглом је ОГРОМНА ПОТРАЖЊА, али је нема довољно у Србији

Када је Драгомир Ивановић први пут пробао шпаргле у Италији није ни слутио да ће их, деценију и по касније, успешно узгајати у атарима Банатског Брестовца.

Фото: приватна архива

Овај вредан човек каже да је банатска земља толико плодна да би „и забоден штап олистао“, али да су класични пољопривредни произвођачи са подручја Јужног Баната и даље конзервативни по питању узгајања нових култура.

За шпарглу Драгомир има само речи хвале. Не само да је реч о биљци која не тражи хемију и чија је цена стабилна, већ је шпаргла једна од ретких култура која је способна да преживи поплаве и обнови се. Осим што је ова биљка лековита, она је и скупа – за килограм шпаргле у Србији потребно је издвојити и до 2.000 динара.

Када сте се први пут сусрели са шпарглом и где сте набавили семе?

Шпаргле сам јео у Италији почетком деведесетих и био сам одушевљен укусом, богатством јела и комбинација са шпарглом, али и њеним ефектима на моје здравље. Тамо се шпаргле, као и у Немачкој, Француској и Британији, веома цене и користе у свим јелима. У то време у Србији није било шпаргли ни од помена, па сам прво семе набавио много година касније, из Мађарске. Прво сам посадио шпарглу у саксије, на тераси свога стана.

 

Како сте почели да узгајате шпарглу баш у атарима Банатског Брестовца?

 

Тражећи викендицу у близини Београда, дошао сам и у Брестовац, по огласу. Одмах сам заволео то место, посебно због климе, ваздуха, зеленила, плодности земље, опуштености и неког мира који пружа, због лепоте Поњавице и околине. Испрва сам гајио разно воће и поврће, а шпаргла је била успутна прича. Једног дана ме је позвала непозната жена из Ковачице да пита за шпарглу као лек, за мајку болесну од канцера. Тек тада сам кренуо да испитујем здравствене вредности шпаргле и одушевио се. Одлучио сам да шпаргла буде моја водећа култура. Сада имам регистровано пољопривредно газдинство.

Фото: Приватна архива

Какве могућности за узгој шпаргле пружа тло Јужног Баната?

 

У Мађарској се шпаргла извози у вредности око 10 милиона еура, а овде су услови врло слични, готово идеални. На овој земљи забодеш штап а он олиста, дакле тло је идеално. То је уочено и једном анализом из ЕУ, па је овај регион означен као погодан за ту производњу. Шпаргла воли хумус, око 5 одсто у земљишту, али јој савршено одговара и пескуша, посебно ако се обогати хумусом и наводњава. Све то овде постоји, њиве су прве и друге класе, има још стајњака, а постоји и механизација и близина тржиста. Једино је радне снаге све мање.

 

Да ли је узгој шпаргле скуп пројекат?

За подизање засада на једном хектару треба инвестирати око 15 до 20.000 еура, зависно од конкретних услова инвеститора. То је умерена инвестиција ако се пореди са боровницом, трешњом, јабуком и јагодом за интензивне засаде. Оно што шпаргли даје компаративну предност је најмањи ризик, стабилно тржиште и сталне цене, како у Србији тако и у Европи.

Шта је потребно обезбедити за производњу шпаргле и увећање профитабилности?

Треба урадити бизнис план и обезбедити следеће ресурсе: земљиште, добре климатске услове, добре саднице, механизацију и опрему, обучену радну снагу, објекте за складиштење и паковање, средства за доставу купцима и добру промоцију. Мој главни посао је производња садница, за осам година имам око 600 засада шпаргле од тих садница. Добар део засада већ продаје род, ове године су веома добро реализовали своју производњу.

Да ли су пољопривредници са подручја Јужног Баната отворени за нове идеје и едукацију из области узгоја шпаргле?

Класични пољопривредни произвођачи су конзервативни по питању новина. Овде у Брестовцу раде се паприка и парадајз деценијама, у Омољици ратарске културе, и ту се многи осећају сигурнима иако профит са годинама опада. Не знају за шпарглу, а они који и знају нису је ни видели, ни пробали. Интересантно је да засаде шпаргле подижу људи који раде нешто друго, обично ИТ инжењери, лекари и повратници из иностранства. За њих је шпаргла инвестиција.

Зашто је шпаргла толико скупа и да ли је њена цена оправдана?

Шпаргла се бере тек након три године од садње, што многе људе чини нестрпљивим, иако засад траје 20 година. Два су важна посла, сузбијање корова и берба, који подижу цену, а у тржишној привреди тражња диктира цену. У време ковида цене шпаргле су постале високе јер се она тражила као помоћно лековито средство.

Какве су потребе тржишта за шпарглом? Каква је ситуација у Србији?

Тржиште у Европи има велику тражњу, довољно је рећи да је годишњи извоз у свету око 1.5 милијарди долара. Тржиште Србије је у почетној фази развоја, тражња расте око 30 одсто годишње, и неће бити задовољено у догледно време. Траже је најбољи ресторани, најквалитетније пиљаре, трговински ланци, хотели, произвођачи замрзнуте хране, али и појединачни потрошачи којима се дистрибуција ради и лично. Велика вредност робе олакшава све активности продаје, јер је мали габарит. Ове године цена шпаргле у Београду је била 2.000 динара по килограму и опет је није било довољно. Постоји и проблем квалитета, јер она увозна брзо губи свежину и главна својства, а домаће нема ни за пет одсто тржишта.

Време великих падавина је иза нас. Како су шпаргле поднеле кишу?

Ни један засад шпаргле није пропао у поплавама! У свету је забележено и да је засад био под водом месец дана и обновио се. Шпаргла има најмањи ризик производње у односу на све културе. ОбезбедићеШ довољно изданака у свим условима, само количина може варирати и време доспећа у години, некад крене у марту, некад половином априла, као ове године. Али род је сигуран. Ако се пропусти берба ове године, неће ништа пропасти, биљке ће само ојачати за идућу годину.

Ко су Ваши купци и где се налазе већи засади шпаргле у Србији?

Ја продајем саднице и расад, а купују их људи који имају мале баште, за себе и породицу. Последњих година сам помогао да се формирају већи, комерцијални засади, и то око Новог Сада, Бечеја, Такова, Чачка, Београда и Будве. За конзумну шпарглу направио само Фејсбук групу „Шпаргла аспарагус, храна лек афродизијак“, која сада има око две хиљаде чланова који деле искуства, информације, али и који продају шпарглу. Постоји иницијатива и за удруживање у Задругу.

 

(pancevac-online.rs)

Srodni tekstovi

1 коментар

Ово су три културе које доносе 40000 евра по хектару | Удружење новинара за пољопривреду 10. новембар 2023. - 00:35

[…] која може да преживи неповољне временске услове. Осим тога што је лековита, врло је скупа, а килограм шпаргле у Србији је потребно издвојити око […]

Одговори

Оставите коментар