Др Драгана Латковић на стручном саветовању на Златибору говорила о томе шта ратари траже

Аутор: Gdjakovic
234 посета
На недавном саветовању пољопривредника и агронома на Златибору ратари су били под‌једнако заинтересовани за иновације у биљној производњи, посебно заштити, али и за тржишне услове.
Оно што је запажено јесте да пољопривредници очекују бољу ефикасност и повољну законску регулативу и да се постојећи прописи примењују од употребе семена, заштите до складишног простора – речено је на конференцији за новинаре уприличеној на Инистуту за ратарство и повртарство Нови Сад.

Председница Управног одбора Института проф. др Драгана Латковић истакла је да је за савремену производњу семена потребан нови закон.

– Ратари очекују од Министарства пољопривреде да дораде прописе о сетви сертификованог семена, да се бесповратним или повољним кредитним линијама подстакне опремање савремених откупних центара и складишног простора за разврставање зрна по квалитету – навела је проф. др Латковић и казала да земорадници очекују да се род првенствено пшенице треба разврставати и плаћати по квалитету.

По њеним речима, газдинства су сугерисала да се надлежнима пренесе да се ускладе подстицаји у ратарству са мерама у окружењу, јер са око 50 евра подстицаја по хектару за само 20 хектара нису конкуретни на тржишту.

Какво је стање усева и које су препоруке стручњака за пролећну сетве

– Цену њихове робе умањују и трошкови транспорта до утоварених лука који је 40 евра по тони. Ратари очекују за пролећну сетву и прихрану усева државне подстицаје, ако је могуће, већ до краја месеца – предочила је председница Управног одбора Института.


Јавна складишта и компензациони фонд треба вратити 

– Пољопривредници сматрају да би ради њихове веће тржишне сигурности требало да буде снажније ангажовање комора и министарства пољопривреде и трговине – речено је још у сусрету са новинартима. – Убеђени су да је функционисање јавних складишта и компензационог фонда било корисно пре десетак година јер су на основу ускладиштене робе добијали записе које је давала банка повезана у овај модел. То је био, заправо, оперативни новац за коришћење у сетви .И сада постоји законска регулатива за поменута јавна складишта, али је њихов рад замрзнут због недостатка новца за трошкове складиштења.


Посебно је указала на то да је било речи о збивањима на глобалном тржишту пшенице, а податке о томе од „Жита Србије” требало би озбиљно схватити.

– Може се догодити да у нашим складиштима пре нове жетве пшенице остане непродато око милион тона жита. Ако се томе дода наш просечан принос пшенице и он умањи за домаће потребе, могло би се догодити да за инострана тржишта будемо имали и три милиона тона пшенице за продају.

Уз ове процене стигла је и најава по којој прва откупна цена пшенице новог рода би могла да буде око 27 динара по килограму, што је озбиљно забринуло пољопривреднике јер су израчунали да је улагање у сетви било од око 130.000 динара до близу 200.000 динара по хектару – истакла је др ДраганаЛатковић. – Прогнозирани род за 2023. годину је озбиљан разлог за проналажење нових купаца домаће пшенице, јер земље из нашег окружења немају више потребе да купе наше зрно. Зато ратари апелују да Привредна комора Србије и Министарство трговине пронађу нова тржишта.

З. Делић

ФОТО: https://nsseme.com/ 

Извор: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/subvencija-od-50-evra-po-hektaru-paorima-nedovolna-11-02-2023 

Srodni tekstovi

Оставите коментар