Хенинг Тибо (Henning Thybo), 57-годишњи фармер из места Арнборг у Данској, већ деценијама успешно води производњу кромпира на својој фарми. Поред тога што је фармер, он је и сувласник фабрике за прераду кромпира и члан задруге од шест фармера, која снабдева фабрику висококвалитетним кромпиром.
Његова фарма обухвата готово 1.000 хектара, од којих је само 200 у његовом власништву, док је остатак земљишта под закупом. Производња скробног кромпира, који се користи у прехрамбеној и индустријској производњи, чини чак 75% његових укупних прихода.
Технологија и прилагођавање променама
На фарми се користи најсавременија опрема за складиштење, укључујући силосе капацитета до 1.000 тона, који су прилагођени да омогуће ефикасно управљање производњом. Недавно је инвестирао у нови складишни простор за семенски кромпир, капацитета 1.000 тона, чиме је унапредио процес обнављања засада.
Посебно занимљива иновација је увођење машина које смањују употребу пестицида, што доприноси одрживој производњи. „Успели смо да добијемо субвенције Европске уније за ове машине јер омогућавају значајно смањење утицаја на животну средину,“ истиче Тибо.
Сортимент кромпира на фарми укључује високоприносне сорте као што су дански Удон и холандски Куас, које пружају одличне резултате у производњи скробног кромпира. Просечан принос свежег кромпира износи око 50 тона по хектару, али због нечистоћа, чист принос је 40 тона.
Данска – лидер у производњи кромпира
Данска годишње произведе око 400.000 тона кромпира, од чега значајан део чини скробни кромпир намењен индустријској преради. Хенинг и његова задруга играју важну улогу у овом систему, јер њихова производња доприноси стабилности тржишта и расту извоза.
Економија и изазови пословања
Трошкови производње једног хектара кромпира у Данској износе око 30.000 данских круна (око 4.000 евра), док је чиста добит око 2.300 евра по хектару. Тибо наглашава да се додатни трошкови односе на закуп земљишта, који достиже 500 евра по хектару годишње, као и на лиценце за производњу скробног кромпира, које коштају и до 80.000 круна.
„Да бисте били успешни у овој делатности, морате пажљиво планирати трошкове и инвестирати у будућност. Лиценца за производњу није само трошак, већ улазница за тржиште које се шири,“ објашњава он.
Иако су субвенције у Данској скромне, оне играју улогу у одрживости производње. Тибо истиче да добија субвенције у износу од 53 евра по хектару, што је минимална, али значајна подршка.
Одрживост и будућност
Хенинг Тибо, који на фарми запошљава шест радника, од којих су двојица студенти, сматра да је рад с младима кључан за будућност пољопривреде. „Образовање младих фармера је непроцењиво. Један од наших студената тренутно завршава пољопривредну школу, која комбинује практично знање и висок ниво теоријске обуке,“ каже он.
Осим тога, своју фарму планира да препусти млађим генерацијама. „Надам се да ће фарму водити кроз систем акционарског друштва, где ће више сувласника доприносити својим специјалностима – било да је то пољопривреда, економија или технологија,“ истиче он.
Тржиште и перспективе
Данска је позната по својој производњи скробног кромпира, који се углавном користи за индустријску прераду. Тибо и његови партнери верују да се тржиште шири, јер потражња за скробом расте у прехрамбеној и текстилној индустрији. „Производња помфрита, који користи сличне ресурсе, преселила се у друге земље, док ми преузимамо тржиште за скробни кромпир,“ објашњава он.
Његова визија укључује даља улагања у одрживу технологију и повећање производње. Упркос изазовима које доносе променљиве временске прилике и захтеви тржишта, Хенинг Тибо показује како стрпљење, рад и иновације могу донети дугорочан успех у пољопривреди.
Изазови са запосленима
Један од већих изазова на фарми је проналажење и задржавање искусних радника. „Млади се често јављају и радо долазе да раде код нас, али задржати искусне раднике је далеко тежи задатак,“ каже Хенинг.
„Када људи дођу у животну фазу у којој имају породицу, супругу и децу, постаје веома тешко усагласити такав живот са радним условима који укључују дуге радне сате. Радимо на томе да побољшамо ситуацију, али признајем да нам то није увек уживање,“ додаје он.
Немања Поповић
