ГАЈЕЊЕ КОРНИШОНА У ПОСТРНОЈ СЕТВИ

Аутор: Gdjakovic
440 посета

Код гајења кoрнишона у пострној сетви од велике је важности избор предусева како би се благовремено обавила припрема земљишта за сетву. Одлични предусеви за корнишоне су: стрна жита, грашак и рани кромпир. Земљиште за производњу корнишона треба да има добре физичко-хемијске особине и добру снабдевеност лако приступачним хранивима због кореновог система који слабе усисне моћи и кртког вегетационог периода.

Ко је данас пољопривредник, а ко ће бити за коју годину?

Погодна су дубока, алувијална, структурна земљишта богата органским материјама. У плодореду краставац треба гајити на истој парцели тек после 4 године.

Краставац је повртарска биљка која изискује обилно ђубрење органским и минералним ђубривима. Најбољи ефекти се постижу комбинацијом органских и минералних ђубрива. Стајњак се уноси у количини од 30-40 t/ha, а уколико се примењује живински или овчији стајњак количине су много мање око 1/3 до 1/2 наведених норми. Стајско ђубриво се уноси под основну обраду земљишта. У недостатку стајњака препоручује се зеленишно ђубриво. Од минералних ђубрива потребно је унети 100-150 kg/ha азота, 100-120 kg/ha фосфора и 200-250 kg/ha калијума у зависности од плодности земљишта. Целокупну количину фосфора и калијума и 1/2 азотног ђубрива унети у земљиште уочи сетве или истовремено са сетвом, а преосталу количину азотног ђубрива унети током вегетације.

Биљке се прихрањују у два наврата; први пут десетак дана после ницања, а други уочи плодоношења. Уколико се биљке прихрањују само једанпут то треба обавити када биљке достигну пораст 15-20 cm. Поред ђубрења корнишона макроелементима потребно је обавити и фолијарну прихрану биљака микролементима јер њихов недостатак може довести до смањења приноса. Краставац је осетљив на недостатак магнезијума а симптоми се јављају у виду белих поља између нерватуре листа на доњем старијем лишћу. У таквим случајевима, приликом прихрањивања додавати хранива на бази магнезијум нитрата или магнезијум сулфата.

Немојте палити, заорите стрињику!

Сетва корнишона обавља се најкасније до 20. јула. Корнишони се сеју на растојању од 70 до 100 cm између редова, а између биљака у реду 10-20 cm на дубини од 3-4 cm. Краставац се може сејати и у дворедне траке где су растојања између редова 90 cm, а између биљака у реду 10-15 cm. У току вегетације обично су довољна 2-3 окопавања. Уколико се биљке гаје уз ослонац треба отклањати бочне гране и младе плодове висине 40 до 60 cm. Ако је усев сувише бујан, бочне гране се могу орезивати и изнад ове висине, а оставити да расте само главно стабло. Када се биљке гаје уз ослонац (шпалир) орезују се и стари листови, да се обезбеди боље проветравање и спречи развој болести. Гајењем уз ослонац биљкама се обезбеђује више светлости, ваздуха, биљке се могу заштитити од болести и штеточина.

У пострном року сетве корнишоне је потребно наводњавати често, при чему температура воде за наводњавање треба да буде око 20 степени. Краставац најбоље успева на температури од 28 до 32 степена. На недостатак влаге у земљишту и ваздуху биљке реагују великим смањењем приноса. Наводњавање корнишона је најбоље обављати у јутарњим часовима из два разлога: слабије се развија пламењача и избегава се добијање горких плодова (заливање врућих биљака хладном водом). Кoрнишони се интензивније наводњавају од почетка бербе да би се постигли оптимални приноси. Кoрнишони стижу за бербу 40-45 дана после ницања. Плодоношење траје 30-40 дана што зависи од благовременог брања и здравственог стања усева. Кoрнишони се беру сваки други, трећи дан, само ујутру.

Битан утицај на плодоношење и висину приноса има благовремено убирање плодова, јер неблаговремена берба омета заметање нових плодова.

Данијела Илић, маст.инж.пољопривреде

ПССС Пожаревац

Srodni tekstovi

Оставите коментар