Цене пшенице порасле су у Америци и Русији, обарају рекорде у Европи и подижу цене хлеба широм света, објавио је недавно Блумберг наглашавајући да је мало вероватно да ће ускоро доћи до смиривања тржишта. Како се наводи, на раст цена те житарице, која се узгаја у свету на већим површинама него иједна друга, утицале су суше, јаки мразеви, кише у кључним државама извозницама. Ово све ограничило је залихе жита које се користи широм света – од кора за пицу, француског багета, азијских резанаца… – подижући референтне цене на светским берзама на готово деветогодишњи максимум.
Продуктна берза из Новог Сада у свом последњем извештају наводи да је пшеница и на нашем тржишту протекле недеље била најтраженија берзанска роба.
У Европи такав ниво цена није био од 2008. године, док је на домаћем тржишту забележено поскупљење од 2,78 одсто. Просечна цена трговања у том периоду била је 31,15 динара по килограму, без ПДВ-а.
У јулу су произвођачи брашна купили најмање жита до сада, од када пратимо ове податке с тржишта. У међувремену, за четири месеца, оно је поскупело за више од 50 одсто, наводе из удружења „Житоунија”
Цена пшенице код нас прати светски тренд, кажу за „Политику” у удружење „Житоунија”. За млинове је снабдевање пшеницом тренутно отежано док цене брашна сада динамичније прате кретања на тржишту жита. Здравко Шајатовић, директор тог пословног удружења објашњава да је основни разлог поскупљења инфлација и да већина млинова у Србији више нема своје пшенице.
– У јулу су млинови купили најмање жита до сада, од када пратимо ове податке с тржишта – наглашава наш саговорник. Власници нису хтели да продају жито што је, сматра, њихово право будући да су мали берзански трговци. Поучила их је 2020. која је почела скромном ценом, а завршила се са 23 или 24 динара по килограму жита. У време жетве, ове године, цена је била 19 или 20, брзо је почела да расте и сада превазишла 30 динара.
– То значи да је жито поскупело више од 50 одсто, за свега четири месеца. Ово је последица светских дешавања. Чак је и Фао саопштио да се очекује повећање цена хране као и глад у појединим сиромашним државама света – каже Шајатовић и додаје да млинови у Србији сада цене брашна, у паковањима од 25 килограма, прилагођавају цени пшенице једном недељно или на 14 дана. Праве се калкулације на бази последње куповине пшенице јер би у супротном били на губитку.
– Понуда жита код нас је сада релативно мала, мада наша статистика показује да је производња била велика. Ратари неће да га продају јер чекају још већу цену – објашњава он и додаје да је и у свету тренд да се средства претварају у реалну робу, јер новац губи вредност па они који имају капитал купују потрошну робу, некретнине…
– У економској теорији то је познато, када новац губи вредност „бежи” у реалну робу. У Кини је, рецимо, грађанима речено да праве залихе хране. А давати неке даље прогнозе…, не бих се усудио ни за наредне две, три недеље а камоли на дужи период. Сви у свету страхују да се инфлација не отргне контроли – напомиње Здравко Шајатовић.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/491767/Ratari-cuvaju-psenicu-cekaju-jos-bolju-cenu
