Јесења сетва у Србији завршена је уз све тешкоће због временских услова, високих цена и мањка вештачког ђубрива.
Сунчица Савовић, директорка удружења „Жита Србије” изјавила је за „Политику” да је пшеница посејана на сигурно 600.000 хектара, а за колико ће то тачно бити више него прошле године биће познато после обраде свих података. Навела је да су пољопривредници били мотивисани високом ценом жита на тржишту последњих месеци.
Средином новембра 2020. пшеница се у Србији продавала од 23 до 23,6 динара са ПДВ-ом, док је сада 32 до 34 динара по килограму. Сетва је била скупља за око 50 одсто јер су трошкове повећали цена семена и вештачких ђубрива.
– Цена коју добијају за сировину сада је већа за 40 до 50 процената. И то је била главна мотивација за повећање сетвених површина – рекла је Савовићева.
Светско тржиште уздрмано је знатним поскупљењем минералних ђубрива, због чега велики европски произвођачи затварају део погона и брину да ли ће успети да се изборе с конкуренцијом.
Произвођачи у Србији такође су у неизвесности због ових дешавања на тржишту а страхују и да ли ће се добра цена жита одржати до наредне године и жетве јер су им улагања знатно увећана. Пољопривредници из Пожаревца недавно су најављивали и протесте због несташице минералних ђубрива, али су их одложили због обећања министра пољопривреде Бранислава Недимовића да ће држава помоћи и наћи решење за проблеме.
Смањење употребе минералних ђубрива директно утиче на пад приноса, што је недавно изјавио и Свајн Торе Холсетер, директор компаније „Јара интернешенел” која је једна од највећих светских произвођача азотних ђубрива. Упозорио је на могућу тешку прехрамбену кризу, посебно у неразвијеним земљама и рекао да и у САД фармери због високих цена одлажу куповину ђубрива.
Како је изјавио за „Би-Би-Си” глобална несташица ђубрива подиже цену хране и доводи сиромашније земље до кризе. Трошкове производње ђубрива повећава скупљи гас, што последично утиче на цену хране у читавом свету. „Јара” је још у октобру најавила затварање око 49 одсто европских капацитета за производњу амонијака.
Глобалне цене урее овог месеца су први пут премашиле хиљаду долара по тони, а Русија и Кина су ограничиле извоз. Медији наводе да је глобална бруто продаја азотних ђубрива вредела 53 милијарде долара у 2020, а трошкови су у последњих 12 месеци били за око 80 одсто већи. Америчко министарство пољопривреде предвиђа да ће због свих ових проблема, површине под усевима кукуруза пасти на 92 милиона хектара у 2022, са 93,3 милиона ове године.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/493497/Uz-velike-teskoce-zavrsena-jesenja-setva
