Радови у винограду у зависности од фазе развоја винове лозе

Аутор: draganadpetrovic
376 посета

Годишњи циклус обухвата промене које се догађају у оквиру једне године, а зову се фазе развоја или фенофазе.

Познавање фенофаза винове лозе, њихове међусобне повезаности, утјицаја спољних чинилаца важно је при избору сорте и подлоге за неко подручје, али и за правовремено обављање одређених технолошких захвата у винограду.

Код винове лозе разликујемо седам фенофаза или седам фаза карактеристичних промена утоку једне године:
-СУЗЕЊЕ ИЛИ ПЛАЧ ВИНОВЕ ЛОЗЕ
-РАСТ И РАЗВОЈ ВЕГЕТАЦИЈЕ
-ЦВЕТАЊЕ И ОПЛОДЊА
-РАСТ БОБИЦА
-ДОЗРЕВАЊЕ ГРОЖЂА
-ПРИПРЕМА ЗА ЗИМСКИ ОДМОР
-ЗИМСКИ ОДМОР

СУЗЕЊЕ ИЛИ ПЛАЧ ВИНОВЕ ЛОЗЕ
Почетак сузења винове лозе указује нам на пролећно буђење винове лозе. Главни чинилац за почетак ове фазе је температура земљишта и температура ваздуха. Када температура земљишта на дубини од 25-30 цм достигне 7-10°Ц, почиње активност корена који усваја воду из тла како би надокнадио зимски губитак воде у органима. За почетак сузења потребно је и да средња дневна температура ваздуха буде 8-10°Ц, односно потребан је збир позитивних дневних температура. На резу винове лозе у фенофази сузења видљиво је кретанње воде у облику капљица ( сузе). Ови сокови нису богати храњивим материјама, па нису ни значајни губици органских и минералних супстанци.
У овој фази су потребни радови: резидба винове лозе, пролећна обрада земљишта, ђубрење и зимско прскање.

Илустрација: Пролећно буђење винове лозе/ ФОТО: Pixabay

РАСТ И РАЗВОЈ ВЕГЕТАЦИЈЕ
Ова фенофаза наступа када средња дневна температура неколико дана износи 7-12°Ц. Траје 40-60 дана, а разликујемо неколико фаза: отварање пупољака, раст младара и листова, појава и развој цветова и цвасти. У почетку ове фенофазе за раст и развој користе се залихе хранљивих материја из стабла, све до појаве првих листића када започиње стварање нове органске материје фотосинтезом. Љускасти листићи пупољака пуцају, појављује се заштитна вуница те излази вршак младара. Често се ова фаза назива и фазом „мишјих ушију“. Младари се брзо развијају. Уз повољне температуре дневни пораст младара може износити и до 15 цм. На младарима се обликују листови, коленца и цвасти. У пазуху листова обликују се зимски пупољци (за идућу вегетацију) и пупољци заперака. Цветови се у цвасти раздвајају, обликују се витице.
У овој фази важно је везати лукове, обавити заштиту винове лозе, започети са пинцирањем родних ластара пре цветања, заламањем заперака и плевљењем.

Илустрација: Млади изданци хранљиве састоје црпе из стабла/ ФОТО: Pixabay

ЦВЕТЊЕ И ОПЛОДЊА
Фенофаза цветања започиње одвајањем цветне капице од основе, њеног увијања према горе и одбацивања, при чему цвет остаје го, односно тучак и прашници су слободни. За почетак ове фенофазе температура мора бити најмање 15°Ц, док је оптимална око 20-25°Ц, без великих падавина, јаких ветрова и уз лагане поветарце. Цвет остаје отворен 3-4 дана, те у том периоду долази до оплодње. Зрнце полена падне на врх тучка, почиње да клија и долази до оплодње и развоја семеног заметка – семенке и бобице. Цветање у винограду траје од 10 до 20 дана, на једном чокоту десетак дана, а једна цваст цвета 5-10 дана. На цвасти се оплоди 30-70% цветова, што зависи од спољних фактора, сорте и фертилности полена. У фази цветања разликујемо: почетак цветања (отворено 5-10% цветова), пуно цветање (отворено више од 50% цветова) и крај цветања (отворено више од 95% цветова).
У овој фази не би требало да се обављају никакви послови у винограду, како не би смо ометали цветање и оплодњу.

РАЗВОЈ БОБИЦА
Ова фенофаза започиње оплодњом, а завршава почетком зрења грожђа. Најповољнија температура за ову фазу износи 25-30°Ц, уз повољну количину влаге. Бобице се повећају неколико пута, а трајање ове фазе је 30-60 дана, зависно од сорте и временских прилика. Током целе фазе бобице су зелене, обављају функцију асимилације, транспирације и дисања те саме направе око 20% храњивих материја потребних за раст и развој. Садржај шећера је низак (око 3%), јер се троши дисањем, док је садржај киселина висок.
У овој фази потребно је обавити радове зелене резидбе, обраду земљишта и наводњавање (ако је потребно).

Илустрација: Развој бобица/ ФОТО: Pixabay

ДОЗРЕВАЊЕ ГРОЖЂА
Ова фаза започиње кад су бобице достигле своју величину и престале расти. Мења се боја кожице, те ту појаву називамо шара бобице. Зависно од сорте, јављају се жућкаста или црвенкаста пребојавања. Кожица постаје мекша, прозирна, еластична и често покривена пепељком (сортна одлика). Осим видљивих промена, долази и до хемијских промена у саставу бобице. Повећава се количина шећера, а смањује се количина укупних киселина због њихове разградње, али и повећања волумена бобице (ефект разређења). Сада је бобица главни „потрошач“ асимилата насталих фотосинтезом, првенствено шећера који се складишти у месу. У тренутку када се однос шећера и киселина више не мења, наступила је физиолошка зрелост грожђа. При производњи грожђа и вина важнија је технолошка зрелост, односно тренутак када је грожђе спремно за коришћење за различите намене (потрошња у свежем стању или производња различитих типова вина).

Познавање биолошког циклуса винове лозе нам је важно да бисмо правилно планирали и у право време обављали агротехничке мере и мере заштите.

Иако се биолошки циклус винове лозе завршава зрењем и бербом, то не значи да радови у винограду престају. Изрека „да виноград тражи слугу, а не господара“ потврђује своју тачност чињеницом да ни после бербе за виноградаре нема одмора. Напротив, у винограду у периоду новембар – фебруар очекује их низ послова:
-заштита чокота од ниских температура
-јесења дубока обрада земљишта
-јесење ђубрење
-испитивање потенцијалне родности
-резидба

За Агро ТВ: мастер воћарства и виноградарства Радмила Копривица, ПССС Београд

Извор: https://www.agrotv.net/godisnji-bioloski-ciklus-vinove-loze-i-radovi-u-vinogradu/

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар