Током манифестације организовано је и кување качамака за Гинисову књигу рекорда. Овај рекорд је трудом и радом Радише Радисављевића, домаћина из Медвеђе код Деспотовца који обрађује 60 хектара земље, и бави се највише ратарском производњом која је такође осигурана код ДУНАВА-а, и добитник је бројних признања за постигнуте резутате у производњи. Радисављевић је оборио соптвени рекорд, и сада има највећи качамак који је тежак 95 килограма, куван је преко два сата и разливен на просечну површину од 175 цм. Обарању рекорда поред представника Министарства пољопривреде, Факултета за туризам и угоститељство из Врњачке бање а присуствовали су и представнци Шумадија сајма и посетиоци.
Целокупна количина подељена је посетиоцима у скоро 400 порција. Посетиоци су били изузетно задовољни укусом и честитали обарање рекода Радиши, који је неуморно све који су пришли служио заједно са својим синовима, Стефаном који се школује за информатичара, и Александар који је четврта година Угоститељско туристичке школе.
Више о сајму овде
Иако је често мишљење да је качамак настао на просторима Балкана, истраживања показују да се ово јело настало у северној Италији, где се служило као сеоско јело. Кукуруз је у Европу стигао пре око 500 година, а на Балкан тек у 17. веку, док се на трпезама у Јужној и Северној Америци налази веома дуго.
Качамак је врста традиционалног јела спремљеног обично од кукурузног брашна. Спада у традиционална јела у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Бугарској, Македонији и Турској.
Слично јело се спрема свуда у свету, а познато је под именом палента или полента. У Хрватској и Словенији јело је познато као мамаљига, жгањци или пура, док становници Америке ову врсту укусне каше називају гритс.
Према старим записима качамак је, у источној Србији на пример, за време поста често замењивао хлеб. У време кад није био пост, имућнији сељаци су качамак умакали у истопљен путер или маст, у којима је било и надробљеног сира. Они најимућнији качамак су умакали у загрејану спржу (традиционално јело из Јужне Србије). Качамак се служило директно на софри, око које су се окупљали чланови породице. Одмах би приносили тигањ у коме би била згрејана кавурма или сир и сви чланови породице би умакали качамак у тај тигањ.
У прошлости се у Хомољу качамак припремао само у благдане, поводом сеоских слава и заветина. Поједини сиромашни сељани радили су за надницу од једног килограма белог кукурузног брашна. Тајна спремања хомољског качамака је својеврстан мираз који девојке носе са собом у нову кућу приликом удаје.
Карактеристике јела
Качамак је веома здраво јело. Не садржи глутен, а богато је минералима и витаминима који су неопходни нормалном функционисању људског организма. Могу га конзумирати сви, без обзира на узраст, а идеалан је и за мале бебе. Препоручује се и особама које желе да се здраво хране или смање килажу, јер 100 г овог јела садржи око 370 калорија. Још једна предност качамака је лака и једноставна примена.
