Препоруке за сектор производње шећерне репе и шећера

Аутор: draganadpetrovic
96 посета

Вишегодишњи лоши трендови у производњи шећерне репе и шећера у Србији као и гашење шећерана у суседним државама за исти сто у Привредној комори Србије окупили су јуче произвођаче шећера и представнике министарстава.
Њима су експерти са Економског факултета Универзитета у Београду представили секторску анализу и дали препоруке за стабилизацију шећерне индустрије.

Од 15 шећерана 2000. године у Србији их је сада пет, од којих четири у рукама “Сунока“ и “Хеленик шугара“ раде, констатовано је јуче.Како је речено, трендови последњих година у овом сектору су толико лоши да када би се читав сектор посматрао као једна компанија онда је њена вредност у том периоду пала са 764 милиона евра на 164 милиона.

Илустрација: Препоруке за стабилизацију шећерне индустрије/ Фото: Pixabay

Како се шећеране по Србији не би гасиле као у суседној Хрватској, и да не би дошли у ситуацију да немамо ниједну шећерану као у Румунији, стручњаци су препоручули да се настави царинска и заштита преко прелевмана коју држава пружа.

Оцењено је да велики произвођачи шећера из ЕУ не могу да прескоче ову баријеру, али је поменут ризик да би се јефтинији шећер који би угрозио домаће произвођаче могао појавити из Русије.

Кроз анализу је препоручено да се сектору шећера помогне индиректно и то кроз подршку у набавци система за наводњавање што би утицало на повећање површина под репом и довело до могућег раста приноса и до 50 процената.

Предложено је и да се производња шећерне репе, која је инвестиционо захтевнија од осталих пољопривредних култура, третира посебно и по питању субвенција по хектару, као и да субвенције могу да добију и произвођачи на површинама већим од 20 хектара.

Супституција шећеру у Србији је фруктозни сируп, за који су царине ниске па га се годишње увезе у количини коју би произвела једна шећерана, наглашено је данас и препоручено да се подигну царинске стопе за тај производ.

Илустрација: Пажљиво у увођење рестриктивних мера у коришћењу пестицида у овој области

Предложено је и да држава буде пажљива у увођењу рестриктивних мера у коришћењу пестицида у овој области јер искуства земаља ЕУ говоре да такве рестрикције значајно умањују приносе.

Економисти су предложили и да се формира фонд уз подршку ЕУ који би омогућио мање болно прилагођавање индустрије шећера па и читаве пољопривреде европским стандардима.

Произвођачима репе и шећера предложено је да се удруже у кооперативе односно задруге јер су јединствени економски организам а то би дугорочно учврстило њихове пословне односе и смањило ризик од даљег смањења површина под репом.

Истакнут је и значај опстанка индустрије шећера у Србији јер би са бољим трендовима могла да има и већу извозну перспективу посебно на тржишту региона.

Састанку у привредној комори присуствовали су представници министарстава пољопривреде, трговине и привреде, а процењено је да би од великог значаја било и укључивање представника министарства финансија у разговоре.
Генерални директор “Хеленик шугара Србија“ Петрос Геминтзис оценио је да читав низ година ова грана не иде у најбољем правцу у Србији те да се зато реаговало како би се кроз стручну анализу закључило шта се тачно дешава и зашто постоје негативни трендови.

„Проблематика је у томе да су цене шећера ниске и имају негативан тренд, са друге стране трошкови расту. Поред шећерне репе и цене енергије оптерећују нашу производњу. Тражимо да видимо решење које предлаже струка. Поготово када се прича о зеленој енергији, и очувању животне средине“, рекао је он.

Геминтзис је рекао да је битно да се види у ком погледу министарства и сви надлежни могу да сагледају целокупну ситуацију и да интервенишу на време.

„Кажем на време, пошто ће касније бити касно. Видели смо у Хрватској да су субвенције касно стигле. Време је већ да реагујемо сви заједно да сачувамо једну извозну индустрију која је и скоро једина у нашем региону“, истакао је он.

Илустрација: Сањују се површине под шећерном репом

На питање да ли и шећерана у Србији прети затварање он је истакао да су последњих година затворене и две шећеране у нашој земљи, те да ни остале не раде у пуним капацитетом.

„Прети затварање и нама, јер су се смањиле површине под репом, смањила се производња, и као последица смањио се и извоз. Хоћемо то да преокренемо. Да видимо начин пошто верујемо да је шећер стратешки производ. И да Србија има одређене предности које мора и да сачува“, рекао је он.

Секретар одбора за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС Александар Богуновић рекао је да је стручна секторска студија затражена како би се дошло до конкретних препорука шта урадити да би се сачувала нашу индустрију шећера.

Он је констатовао да је од укидања квота у ЕУ настала хиперпродукција шећера, а са друге стране да се шећер производи и од шећерне трске.

„Велике количине шећера на тржишту довеле су до пада цене што је у великој мери утицало не само на нашу индустрију шећера већ и на индустрије земаља у окружењу.

Илустрација: Велике количине шећера на тржишту довеле су до пада цене/Фото: Pixabay

Истакао је да је до израде студије и скупа у ПКС дошло јер су иницијатори поучени искуством Хрватске где ни упркос субвенцијама државе није опстала индустрија шећера.

„Ми смо решили да урадимо, заједно са представницима индустрије шећера у Србији једну студију, и да видимо где се налазимо и који су то модели које можемо да применимо да унапредимо и пренебрегнемо ситуацију да нам се угаси та индустрија“, закључио је он.

Извор:http://rtv.rs/sr_ci/ekonomija/aktuelno/date-preporuke-za-sektor-proizvodnje-secerne-repe-i-secera_1250086.html

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар