Заштићени простор је интензиван, савремен, стручан и прецизан начин повртарске производње, која се обавља у специјалним објектима, различитог облика, конструкције и величине.
Постоје следећи облици заштићеног простора:
• топли банак – бразде са стајњаком
• топле хумке
• топле кућице – јаме за бостан
• топле леје – за расад
• пластеници
• стакленици
Топли банак, хумка и кућица су први облици заштићеног простора, који су имали за циљ да загреју земљиште за појединачне биљке или редове биљака, а појавом стакла, фолије, биљке се покривају и чувају од измрзавања. Њихов облик и величина су одређивани на основу биљних врста којима су биле намењене.
Топле леје, су најјефтинији облик савременијег заштићеног простора, веома лако и једноставно се израђују. Могу се загревати топлом водом, воденом паром и електричном струјом, а као биоенергетски материјал – свеж стајњак. Претежно су изграђене од дрвене конструкције са стакленим рамовима на једну или две воде. Пластеници су најраширенији облик заштићеног простора, и по величини се деле на:
• ниске тунеле – висине 40-60 цм, ширине 50 -150 цм, дужине до 20 м, са луковима од ПВЦ цеви или прућа, на растојању од 100 цм, преко којих се пребацује фолија а са страна укопава
• полувисоки тунели – 70-90 цм џ 2-3 м џ 10-20 м
• високи тунели – 1.8-3.6 м џ 4.5-7.5 м џ 25-100 м – ово је доста захтевнији облик заштићеног простора од предходних, зато мора имати и јачу конструкцију, покривни материјал, врата
Илустрација: Величина пластеника зависи од његове намене и које поврће ћете гајити у њему
Пластеници, су по облику и констукцији исти као стакленици али је због мање тежине пластике цела носећа конструкција лакша на плићим темељима. Кров може бити на једну, две воде или полукружан. Делови крова високих тунела се могу отварати,чиме се може регулисати температура унутар пластеника. Може бити више пластеника спојених у један који чине блок пластеника.
Стакленици су најкомплекснији и најсавремењији облик заштићеног простора. Постављени су на бетонске темеље, металне конструкције, са потпуно или делимично аутоматизованим просецима терморегулације и регулације заливања биљака. У њих се уноси унапред припремљен земљишни супстрат. По потреби, супстрат се у стакленицима може загревати посебним инсталацијама до жељене температуре.
Шта треба да знају повртари?
Приликом преласка на одабрани начин производње у заштићеном простору, морали би знати следеће ствари:
• да је то јако захтевна производња, која тражи велика одрицања и улагања
• правац пружања заштићеног простора је исток-запад
• пожељно је да земљишта на коме постављамо заштићени простор, има благ пад ради оцеђивања воде
• код пластеника ( ниски и полувисоки тунели ), се северна страна фолије дубље закопава а јужна плиће да би се могла отварати ради проветравања
• одабрати оптимални облик заштићеног простора за опредељену производњу, да би се избегли непотребни трошкови у производњи
• гајити оне културе чијим смо процесом производње овладали
• гајити више култура како би заштићени простор био што боље искоришћен
• да заштићени простор буде близу домаћинства и тржишта, чиме би се смањили трошкови транспорта производа
• јако је важна и саобраћајна инфраструктура – опет трошкови транспорта а и очувања квалитета производа
Треба да се определимо за онај облик заштићеног простора, чија ће површина и величина у потпуности задовољити наше афинитетe, да оптимализујемо производњу у нашем заштићеном простору, како би остварили позитиван пословни ефекат уз сопствено задовољство.
Извор: Агробизнис магазин
