Платформа развоја малине у Србији од 2022. до 2025.

Аутор: draganadpetrovic
98 посета

У Београду су се на позив произвођачких групација малине окупљених у задруге и удружења, окупили малинари из Рашке области, Колубарског округа, Чачка, Ивањице, Осечине, Ариља, Врања, Врањске бање, како би уз помоћ стручњака из области воћарства, професора на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Зорана Кесеровића и Милана Пространа, агроекономског аналитичара, као и сараднице из Министарства пољопривреде Весне Радојичић договорили о стварању радне групе која би направила „Платформу развоја малине у Србији“ од 2022 до 2025. године.Предлози како спасити малинарство путем ове платформе биће презентовани новоформираној Влади Републике Србије, те је састанак по мишљењу учесника одржан у правом тренутку – у тренутку када се формира нова Влада и тренутку у ком је стао извоз српске малине код највећег увозника до сада – Немачке.

Како даље, са којим ценама, каквим садницама, како пласирати малину, а да буду задовољни и произвођачи и извозници, и како новим технологијама помоћи у очувању малињака, говорили су и Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије, Божо Јоковић, директор земљорадничке задруге Агро Еко Воће из Ариља, као и Јонел Субић из Института за економију пољопривреде.

– Имали смо једну турбуленту деценију иза себе, а једина светла тачка била је 2021. година када је светска потражња малине била велика и цена адекватна. Водећи се тим чињеницама мислили смо да ће и ова година бити успешна. Уследио је међутим хладан туш, јер је цена инпута енормно скочила, малина је постала проблем на тржишту због економске ситуације у свету, а произвођачке групације никада нису скупље ушле у производњу него ове године. Малина не може да буде луксуз и не може је нико прогласити луксузом – рекао је Божо Јоковић.

Илустрација: Важно је очување квалитета засада

Уз све те проблеме у Србији постоји и проблем квалитетног очувања засада о чему је говорио професор Кесеровић.

– Сви смо ми свесни да ће малина играти велику улогу у економском развоју Србије. Ми морамо радити технологије прилагођене климатским променама. Да ли је могуће да нема више од један посто засада под противградним мрежама, три до четири посто их је под системом наводњавања. То морамо да променимо како бисмо имали веће приносе и не бисмо морали да гледамо у небо – рекао је Кесеровић, док се Милан Простран надовезао, напоменувши да је неопходно обратити пажњу на три ствари:
– Малина је воће које се најмање производи на свету. Ми морамо да радимо више на преради и промоцији малине. Потребно је да малина заслужи статус националног производа, да се донесе системски закон о регресирању цене ђубрива, средстава за заштиту биља, нафте, садног и семенског материјала, а у сточарству хране за животиње и да се до краја дефинише проглашење стања елементарне непогоде – закључио је Простран, сматрајући да ће то бити довољан подстицај свим пољопривредницима, не само малинарима.

Извор: https://www.agrotv.net/najavljena-platforma-razvoja-maline-u-srbiji-od-2022-do-2025-godine/

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар