Паприка која успева само у Лесковцу

Аутор: draganadpetrovic
25 посета

Србија има два краја која се поносе својом зачинском паприком али Лесковчани тврде да је у пракси потврђено да као њихову не могу да направе ни у плодној Војводини. Лесковачка низача, дар од бога из јужноморавске котлине, до непца сладокусаца долази у два вида – као млевена и туцана паприка, односно грувана како то кажу у крају одакле је.
Претходно да би стигла у лонце, џувече и на печења, наравно, мора да се узгоји, обере, и месецима нанизана суши на сунцу. А тај мукотрпан посао, између осталих, обављају и у породици Миће Стојановића, из Разгојне.

Разгојна је, а где другде када је квалитетна паприка у питању, у лесковачком крају, у подножју Бабичке горе, где се на плодној земљи бере и паприка за ајвар, млади кромпир, купус…
Мића Стојановић, уз помоћ супруге Сунчице и синова, обрађује пет хектара под поврћем и житом, али је паприка оно по чему је овај крај познат и јединствен.
– Покушали су да Војвођани узму семе и тамо на северу направе исту паприку али није ишло. Имају и они добро зачинску паприку али није то то. Има нешто специфично у овом крају – објашњава Сунчица.

Природно сушење нема замену
Мића додаје да се паприка низача прави од аутохтоне сорте паприке али да има разлике и у техници која се примењује ту на југу.
– У Хоргошу, Кнежевцу или Мартоношу, суше малтене полусирову паприку за свега четири, пет дана. Код нас се она ипак боље природно просуши на низи, у венцу. То дуго сушење остави свој мирис и пуну арому паприке који не изађе кроз пару – напомиње домаћин.

Илустрација: Покушали су и у Војводини да произведу ову паприку али без успеха

Када се већ баве производњом паприке и другог поврћа, а редовни су излагачи и гости на бројним пољопривредним и сајамским манифестацијама, Стојановићи су се опробали и у финалној производњи.

Нису то засад неке велике количине али ајвар, љутеница, пинђур, и остала зимница лако проналазе пут до купаца.

Као ни количине, ни рачуница није велика али Стојановићи се не жале много јер зарађује се довољно за живот. Ових дана је то још јеже јер, кажу, када купујеш џак ђубрива плаћаш као да купујеш ар земље.

Највећа парцела у комаду Стојановића је ове године два дулума, односно око 32 ара под паприком. Прошле године су имали три дулума, и са те површине је стигло 1.000 килограма млевене паприке, плус одређене количине које су продаване у венчићима сушене паприке на које се наниже десетак килограма свеже паприке. Када буде сува, остаће јој тек десети део првобитне килаже.

Паприке се продају у уобичајеном паковању од десетак динара а цена је од 100 до 250 динара. Цена није велика али је приход сталан јер потражња за овом зачинском паприком траје целе године, тако да се сушаре потпуно празне тек пред долазак новог рода.

Извор: https://24sedam.rs/biznis/agrar/159046/nesto-sto-ni-vojvodani-ne-mogu-da-naprave-paprika-nizaca-je-zastitni-znak-leskovca-fotovideo/vest

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар