Ово поврће је толико здраво да га морате имати у башти

Аутор: draganadpetrovic
293 посета

Купус (лат. Brassica oleracea) је двогодишња, култивисана, зељаста биљка. Најстарији податак о коришћењу купуса пронађен је у Кини, а датира из периода 4.000 година пре нове ере. Кинези су купус сматрали биљком којом се постиже равнотежа у телу. Био је омиљено поврће старих Грка и Римљана, а купус лисичар у Сплиту је узгајао римски император Диоклецијан. Осим као храна купус је познат и по благотворном дејству по људски организам. О лековитим својствима купуса први је писао Катон Старији пре више од 2.200 година.

Илустрација: Купус је био је омиљено поврће старих Грка и Римљана који су ценили његова лековита својства

Купус у српској кухињи
Купус сладак, кисео, као салата, главно јело или додатак са месом или без њега, поред пасуља и кромпира је основа српске кухиње. У нашем народу користи се већ вековима као храна и као лек. Купус се гаји у равницама, речним долинама и брдско-планинским подручјима, а може успевати и на већим надморским висинама до 2.000 метара. Најбоље успева на влажном и прохладном подручју. Не подноси мраз, али ни јако сунце, узгаја се из расада и тражи доста воде.
Купус је поврће високе биолошке и ниске калоријске вредности (24 кцал/100 г). Садржи 92,52 одсто воде, 1, 21посто беланчевина, 2, 3 одсто дијететских влакана и свега 0,18 посто масти и 2,3% дијететских влакана. Купус је изузетно богат витаминима Ц (42 мг/100 г) и К, гвожђем, магнезијум, сумпором и бакром. Купус је драгоцена намирница због тартронске киселине која успорава претварање шећера и осталих угљенихидрата у маст, па га нутрицонисти препоручују особама које имају проблем са вишком килограма. Купусом се уносе најактивнији елементи за одржавање биолошке равнотеже организма и за одбрану од разних болести.

Илустрација: Купус појачава имунитет, чува срце, помаже код бронхитиса, а сок лечи чир на желуцу

Лековита својства купуса
Купус је богат целулозом која побољшава пробаву, делује повољно на зацељивања рана, па су га Британци користили као третман „рововских стопала“ током Првог светског рата. И данас листови купуса успешно користе код отока после удараца. Ипак, по речима стручњака најлековитији је сок од купуса који проверено лечи чир на желуцу. Купус има антиоксидансно и антисептичко дејство, јача имунитет и повољно делује код бројних болести и тегоба од артритиса, преко срчаних болести до бронхитиса, малокрвности, мамурлука, остеопорозе, плућних болести, регулише варење… Постоји неколико сорти купуса, а истраживања су показала да је најздравији црвени купус. За разлику од белог који се код нас најчешће користи, црвени купус садржи више витамина Ц, има више антиоксиданата, посебно антоцијанина, за који је доказано да штити ћелије мозга. Свеж купус спречава апсорпцију масноћа после оброка и на тај начин снижава ниво холестерола. Да се не би изгубила његова лековита својства приликом кувања препорука је да се купус ставити у врућу уместо у хладну воду. Не би требало дуго га кувати, јер губи својства и то касније доводи до надутости и тежег варења код појединих људи.
Приликом куповине купуса на пијаци бирајте онај који има танко лишће савијено у тврду главицу и без великих жила. Највећи произвођачи купуса на свету су Кина и Индија, али се највише у исхрани користи у Русији (20 килограма по глави становника годишње) која је трећа земља света по производњи овог поврћа. Купус се оставља и за зимницу. Главице из којих је издубљен корен се слажу у буре или кацу и потом преливају раствором воде и соли (на 50 л воде 1 кг соли). У зависности од температуре купус се за око 20-30 дана укисели. Главице киселог купуса се користе за кување свадбарског купуса, подварка или сарме, а може се исећи за салату. Течност у којој се кисели купус познат као расол одлично је средство против мамурлука. Не препоручује се особама које имају хипертензију или проблеме са бубрезима због веће количине соли која се најчешће додаје приликом кисељења и који има улогу конзерванса.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар