Грашак и боранија спадају у породицу махунарки, и осим као храна користе се и као лек за лечење многих болести. На основу археолошких истраживања научни су дошли до закључка да се самоникли грашак у људској исхрани користио још у неолиту. Радо су га јели и стари Грци, а зрна грашка пронађена су у старогрчким гробницама које датирају из 6.000 година пре Христа. Веровали или не, грашак се помиње чак и у Библији, а за исхрану су га користили и стари Египћани.
Млади, зелени грашак најбогатији је корисним састојцима, а највише га на пијацама има током лета. Може да се скува уз месо као главни оброк или као прилог, користи се и за припрему пиреа и каше, јер се тада лакше вари.
Грашак је богат извор угљених хидрата, фруктозе, бакра, беланчевина, влакана, биљних масти, а од минерала обилује гвожђем, манганом, цинком, магнезијумом, фолном киселином…Када су у питању витамини ова биљка има највише А, Б1, Б2, Б3, Б6, ПП, К, Х (биотин) Ц, Е који остаје постојан и током кувања. Захваљујући чворићима у корену се налазе бактерије азотофиксатори које вежу азот из ваздуха и претварају га у вредне аминокиселине и протеине.
Илустрација: Грашак је богат минералима и витаминима који остају постојни чак и током кувања
Препоручује се за исхрану деце и трудница, као и болесницима после дугог узимања антибиотика како би побољшали метаболизам и опоравили организам. Конзумирање грашка препоручује се и људима који пате од анемије, анксиозности, болести срца и крвних судова, код бронхитиса, главобоље… Кажу неки да помаже и код импотенције, неплодности, пада имунитета, несанице, проблема с костима, метаболизмом и нервима.
Вршећи испитивање грашка научници са једног канадског Универзитета дошли су до запањујућих резултата. Наиме, беланчевине из грашка помажу у борби против хроничне бубрежне инсуфицијенције која може да доведе до отказивања бубрега. Стручњаци су утврдили ове беланчевине спречавају оштећење бубрега и одржавају нормалне вредности крвног притиска. Грашак се једино не препоручује особама које су алергичне на ову намирницу, па би требало у потпуности да је избаце из исхране.
Илустрација: Боранија је богата влакнима, витаминима, магнезијумом, гвожђем…
Помаже дијабетичарима
Боранија води порекло из Мексика, а захваљујући биолошким и лековитим својствима нашла је завидно место на трпези. Постоје бројне врсте бораније, а код нас се највише узгајају шумадинка, златна оловка, кинеска и италијанска боранија. У зависности од боје може бити зелена, бледо – жута, жута или шарена, а по облику ваљкаста, полупљосната и српаста. На пијачним тезгама може се наћи од пролећа до јесени, док се смрзнута, сушена и конзервирана у супермаркетима купује током целе године. Слично као и грашак на жилама образује мноштво квржица с бактеријама које везују слободни азот из ваздуха.
Боранија је нискокалорична, а богата влакнима па се препоручује код дијета. Обилује минералима калијума, калцијума, фосфора, магнезијума и гвожђа. Садржи провитамин А, витамине Ц, Е и Б групе, као и бакар, беланчевине, биљне масти, омега 3 масне киселине биљног порекла, фолну киселину која је неопходна за правилан развој фетуса, па се препоруче у исхрани трудница. Садржи и значајне количине силицијума, који је веома важан за здравље костију и везивних ткива у људском организму. Боранију не треба јести у свежем стању, јер тада има штетне састојке, већ је потребно пре конзумирања да се обари у води или на пари. Најчешће се припрема као комплетан оброк уз месо, али и као додатак разним салатама.
Илустрација: Боранија може да се припрема као вариво али као додатак за салате
Када су у питању лековита својства бораније, због обиља влакана регулише варење и рада црева, позитивно утиче на здравље костију, јача имунитет, побољшава вид, редукује реабсорцију холестерола кроз жучну кесу. У том случају за постизање најбољег ефекта потребно је боранију скувати на пари. Истраживања су показала да свакодневно конзумирање бораније може да помогне у снижавању холестерола за 20 одсто. Због богатства калијума помаже у одржавању нормалног крвног притиска и штити срце.
Поједина научна истраживања су показала да боранија, без обзира на врсту, облик или боју има веома низак гликемијски индекс, па се препоручује дијабетичарима. Осим тога, боранија садржи специфичну неесенцијалну аминокиселину аргинин који делује слично инсулину и помаже снижавању нивоа шећера у крви, односно, доприноси његовој регулацији.
