Овогодишња производња купине прави изазов!

Аутор: draganadpetrovic
355 посета

Купина је последњих година стабилизовала своју цену у откупу. Можда неће бити исписана златним словима попут сроднице малине, али саговорници у нашој причи кажу,на годину, каква је принос и цена задовољавају. Нажалост неких година је цена овог изузетно здравог воћа била толико
минорна да су засади крчени. Маријана и Владан Шибак су тада садили своју плантажу која се полако ширила. Данас убирају плодове рада. Да ли ће коридор да поремети даље планове, о томе смо разговарали, али и о свим темама живота на селу, са више него успешном младом женом.
Маријана Шибак из Новог Села код Врњачке Бање у свему томе видела је изазов. Рођена је у ушћанском крају краљевачке општине, али – љубав ју је преселила на територију општине Врњачка Бања. Данас, са супругом Владаном, комерцијалистом, и двоје деце живи у Новом Селу, дипломирани је инжењер ратарства и то – не само на папиру, као што се дешава у неким случајевима. Јер, Маријана се пољопривреди посветила са жељом да личним примером покаже да су жене на селу – активни покретачи заједнице.

Илустрација: Маријана Шибак из Новог Села код Врњачке Бање

На 80 ари површине Маријана узгаја купине сорте Лох Нес.Највећи део купина са газдинства Шибак продаје се у свежем стању, а други део се прерађује у вино, слатко, џем, сокове.Финализација производа доста значи, каже Шибакова јер је пре свега цена финалних већа у односу на свеже производе.
Од пре девет година, породица Шибак на газдинству узгаја новију сорту купине под називом Лох Нес. Ову сорту одликују крупноћа, чврстина плода, одличан укус и што је најважније, купина одличног приноса и отпорности на многе болести. Изузетак је наравно честа киша у берби, што се догодило пре три године. Ову сезону прати суша са којом се наши домаћини одлично боре јер плантажу заливају и орошавају. Откуп је био у осцилацијама, јер је настао вакум извоза ка Русији, тако да су на срећу и на време, нашли другог хладњачара.
,,Купина Лох Нес, осим што није распрострањена, одлично подноси и ниске температуре, а код нас често, током зимског периода, температура пада испод нуле. Иначе савладали смо све технике, било је у почетку тешко, али смо задовољни.Ја лично и родом и квалитетом, али и ценом која је ове
године нешто нижа у односу на лане, тако да ове сезоне за њу добијамо 200 динара . Годинама смо сарађивали са истим откупљивачем, међутим дошло је до проблема у извозу, тако да смо брзо успели да нађемо другу хладњачу. У нашем послу,осим технологије узгоја јако је важно, имати поуздан откуп.Ово је иначе моја струка, а тренутно нема пуно засада ове културе код нас. Уместо да чекам на посао у јавном сектору,одлучила сам да се опробам. На нашем поднебљу заступљенији
су засади малина и неких других воћарских култура, купину су многи крчили и моја породица је видела ту своју шансу“,прича на наш часопис Маријана.

 

Илустрација: Импровизација противградне мреже што се показало као успешно
Када су почињали, први корак је, каже, био темељно истраживање тржишта, после којег је породица Шибак засадила десет ари купине Лох Нес. Одмах је знала да не жели само да производи купине, већ ради и нешто више. Урадила је бизнис план за прераду купине у купиново вино и добила грант у виду бачви за вино и цедиљке за воће. Зато сматра да јој је, као почетнику, грант био од велике помоћи.,,Надградња основне производње значи и већу цену рада и производа. Већ сам справљала сок, џем, слатко и вино за своје потребе. Почела сам полако да радим и за друге. Ту и тамо сам на Сајмовима то представила и видела да људи траже те производе. Почетници све морају да купе, а као почетник у области прераде воћа у вино, ја сам на овај начин, могла да обезбедим све што ми је неопходно за производњу. Супруг и ја живимо на селу и намеравамо да останемо на селу. Сматрам да женама на селу треба помоћ око проналажења перспективе у сеоској средини, јер једино на тај начин постоји шанса да не напуштају своје парче земље.
,,Своје жеље, циљеве и амбиције, покушавам да реализујем.Нисам имала обезбеђен посао у својој струци и зато сам тражила начин како да га сама обезбедим. Мислим да сам у томе успела. Сматрам да је ово нешто у чему могу да напредујем, иако сам тек на почетку. Такође, доста сам пријатељстава и познанстава стекла, искустава и савета разменила, тако да не искључујем могућност да поред купине и вина, ускоро „искрсне” још нешто, у чему бих могла да се опробам, истиче Маријана.

Илустрација: Гајење купина је захтеван посао посебно у јеку бербе
Маријана успева да подмири обавезе младе предузетнице и своје обавезе као маме двоје малишана, супруге. Иако је посао гајења купине врло захтеван посао, а током године на газдинству има много и других обавеза, нарочито када је берба купине у јеку.
,,Када је берба, ту су берачи, транспорт. Након бербе следи одлагање и чишћење засада, који се морају уредити и формирати за следећу годину, уколико желимо здрав засад. Уз подршку супруга и породице, успећу у томе. Када је берба,тешко је. Деца су мала и траже маму. Међутим, покушавам
да и њих укључим у посао. Онима којима мањка храбрости за овакав потез, саветујем да се, ипак, опробају. Постоје разне едукације. Неопходно је да прате и ослушкују тржиште, које се воће тражи, шта траже домаћи купци, а која се сорта тражи у иностранству, али и то шта ми, заједно са нашим колегама можемо да испратимо“ каже Маријана.
Према њеном мишљењу, свако ко има своју земљу треба да проба да у нечему пронађе себе. Чак и ако земљу нема, увек постоји могућност да је, по тренутно веома ниским ценама– закупи. Једино што нису претходних година реализовали јесте подизање праве противградне мреже, већ су урадили импровизацију, што се испоставило исправним из више разлога.
,,Значи, пуно значи. Никада није било довољно средстава за тако велику инвестицију, али без ове засене ове године квалитет купина био би катастрофалан, јер смо имали изузетно високе температуре. Друго, сада већ имамо једна већи проблем, али нисмо једини. Ове године нас је буквално одувала олуја и градоносни облаци. Био је то прави шок,купина је формирала мале плодове, лист је био изрешетан.Радили смо у више наврата купање аминокиселимана и успели да повратимо. Сада су велике врућине, са почетком бербе и до 40 степени. Тешка година. Али, шта је, ту је“, оптимистично наставља наша домаћица.

Илустрација: Ос својих купина производи вино 

И све би било идеално, да у Србији увек не постоји чувено „али“. Наиме, ова плантажа се нашла на траси Мораског коридора, тако да су мали изгледи да ће наредне године, ових 80 ари бити на берби.
,,Радићемо свакако, да ли ћемо смањити заменом нових садница, или на некој другој локацији, видећемо. Део плантаже остаје, већи део иде коридорима, али не одустајемо.Сада стварно имамо огромно искуство и била би штета да не наставимо посао који нам је тако рећи постао рутина. Жао
нам је да одустанемо, просто себе не проналазимо у другом послу. Додали смо и мали пчелињак, и ове године кренули у наш познати бањски туризам. Чак нам се и пансион зове ,,Пчелице“. Део купине прерађујемо у сокове, слатко, џем. Гостима се допада. Ту су и наши пчелињи производи. Прошласам и обуку за апитерапију. Видећемо има планова, отом,потом. Неке идеје нам се просто наметну, уз осмех закључује наша саговорница.
Једне године успеш, друга буде лоша, али – никад не одустајеш,резимира на крају наша саговорница, која је после студија,одабрала живот на селу. Маријану познају и саборкиње из многих Удружења у Србији. Наиме, ова млада и вредна жена се потрудила да примером из свог породичног газдинства мотивише и друге да се окрену пољопривреди, оснивањем Удружења сеоске жене општине Врњачка Бања. Све су подједнако успешне баш као и наша Маријана.

Извор: Агробизнис магазин

Srodni tekstovi

Оставите коментар