Нови узлет „српске ароније“

Аутор: draganadpetrovic
293 посета

Необична пољопривредна задруга у селу Дубље код Свиљанца бави се пионирским подухватом у Србији, у живот је вратила заборављену трњину а сада се спрема и за њен фармерски узгој.Петоро индивидуалних пољопривредних произвођача из околине Свилајнца одлучило је да удружи снаге и основало је Пољопривредну задругу „Ресагро“. Недуго затим, са првим одличним резултатима придружило им се десетине коопераната.

Звучи као још једна успешна задруга али заправо у питању је једна не тако честа појава у савременом пољопривредном животу Србије – задруга са оригиналним производом.

– Одлучили смо се на удруживање због муке у раду с којом се среће сваки појединачни произвођач. Када наступамо заједно на тржишту као целина, задругари и више од 50 коопераната, не може више свако да нас уцењује а и много је лакше да пољопривредник преко задруге финансира своју производњу – објашњава Драган Векић, директор задруге за АгроТВ.

Да, „Ресагро“ из Дубља није обична задруга, јер не бави се (само) житом, малинама или јабукама. Они производе нешто чега нема баш на сваком кораку у Србији – трњине, однос слатко и компот од овог данас ретког воћа на домаћем тржишту које због добрих својства зову и „српском аронијом“.А како то раде, показују и признања попут оног Београдског сајма за своје слатко од трњина, већ на првом појављивању на том сајму.

Данас им је потражња већа од онога што они у овом тренутку могу да понуде тржишту.

– Слатко правимо на стари, традиционалан начин, буквално на шпорету „смедеревцу“. У 2022. години смо произвели 1.200 теглица овог јединственог производа на тржишту Србије али залихе су нам буквално на нули – истиче саговорник АгроТВ.
Због велике тражње у „Ресагро“ су одлучили да у 2023. години направе још једну плантажу трњина, као прву у Србији јер плодови трњине су досад прибављане са самониклог биља.
– Надам се да ће и Министарство пољопривреде да нам помогне у томе да трњина постане гајена биљка. Са новим плантажама ћемо задржати и људе на селу, да могу да остану да овде живе и раде и да имају сигурност у пласману онога што производе – каже Векић.

Илустрација: Трњину зову и српска аронија

Житарице задругарима продужиле годину
Након успешно започетог посла са трњинама, у „Ресагро“ су одлучили да „продуже годину“ и сезонски посао са трњинама прошире и на узгајање и откуп жита, а отворили су и своју пољопривредну апотеку.

Прошле године су откупили 520 тона пшенице од коопераната који долазе са терена који има само 1.200 хектара за ратарство.

– Задруга прати тржишна кретања, цене пшенице и кукуруза на берзи, и кооперантима даје повратне информације и предлоге када је најбоље продати свој производ. Када неко има 15 хектара, тај нема моћ преговарања али када задруга дође са родом од десеторо таквих, то је већ друга прича. Исто је тако и код куповине ђубрива, није иста цена и трошкови транспорта када се купује на мало и када се купује 300 тона – истиче Драган Векић.

Илустрација: Производи од трњине се праве на традиционалан начин

Репроматеријал за све али и још понешто
Отварање пољопривреде апотеке за „Ресагро“ је био логичан корак да допуне понуду својим задругарима и кооперантима али од тога користи данас имају и сви пољопривредници у том крају.
– Држимо све оно основно што је потребно просечном домаћинству на селу, од концентрата за пилиће и прасад, преко повртарског семена до рецимо секира за дрва. Уз то, имамо и услуге које нису пољопривредне, рецимо плаћање рачуна за струју, комуналне услуге или порез – напомиње Драган Векић.

Извор:https://24sedam.rs/biznis/agrar/198321/prave-slatko-od-zaboravljene-srpske-aronije-trnjine/vest

ФОТО: Pixabay

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар