Професор математике у Ваљеву, Жељко Адамовић одлучио се да и „воћка чудновата“ буде део његове животне страсти али и додатног бинзиса.
Математика му је позив а орах љубав и хоби, али то не значи да на њему не зна да заради. Вељко Адамовић, машински инжењер и професор науке о бројевима у Ваљеву у оближњој Ваљевској Каменици им савремену плантажу ораха а за АгроТВ је говорио о неким заблудама око гајења ораха и идејама како би људи могли да унапреде свој узгој.
– За продају орах није проблем. Купаца има, мада цена зна да буде проблематична. Сада цена пада недељно а почела је са 900 динара за килограм. Колико ће ићи, видећемо. Али, људи када гледају да крену с орахом држе се примера из књига а они важе за савршене услове. У пракси је то тешко остварити. У почетку сам стављао све трошкове на папир али брзо сам то бацио. Не зна ко то тачно може да срачуна, свој рад… Ја на овај посао и плантажу сада гледам као на неку врсту штедње, уложени новац која ће да се касније увећан врати – каже Жељко Адамовић.
Илустрација: Продаја ораха није проблем
Адамовић је пре 13 година подигао засад ораха на парцели од 1,35 хектара. Одлучио се за сорту добро познату код нас – расна . Сорта. Тачније селекција професора Милована Кораћа из Новог Сада је мале бујности а велике родности и крупног плода. А Жељкова прича с орахом је почела непланирано и из заблуде.
– Наследио сам земљу од мајке у и решио да не продам него да пошумио. Како ми се то сађење свидело као активност, решио сам да докупим још мало. Тада је земља овде била јефтина. На наговор пријатеља засадио сам орахе, мислећи да ћу имати и „шуму“ и плод. Од шуме не би ништа, јер се то орезује на ниско, али плода има – описује свој воћарски почетак Адамовић.
Али то што је мислио да ће имати шуму ораха није била једина заблуда у којој је Жељко с почетка био.
„Само посадиш и чекаш плод“
– Мислио сам и да око ораха нема много посла, што је тачно само у почетку када су саднице мале. Посла ту има доста, ко очекује да га нема, боље да га не сади. Сада само прскање зна да траје и по два дана. А и пара ам потрошио бар 50 одсто више него што сам планирао на почетку – напомиње овај воћар.
Адамовић је по садњи увидео да ни његова земља баш не одговара орасима, и требало је ту шесту или седму класу земљишта побољшати додавањем калијума и фосфора, затим креча због смањивања киселости….
Данас има 115 садница и систем за наводњавање са баром.
– Код куповине саднице треба бити опрезан, јер ни не зна да ли после грешка може да се отклони а сигуран сам да би то било скупо. По саветима пријатеља агронома сам нашао саднице и примиле су се 100 одсто. Али то је тек почетак посла, тај трошак од 1.700 евра за сто садница – напомиње Жељко.
Илустрација: Посла у воћњаку увек има али се исплати
Сада после више од деценије од сађења, посла има још више. Плантажа се ђубри три или четири пута, прво са 6-12-24 па 16-16-16 и на крају једном или двапут КАН-ом. Ту оде 700 килограма материјала.
Прскања зимско је обавезно а после иде системско у мају, па у јуну. Резидба је, такође, обавезна, и то морају да раде стручни људи… Ту је и тарупирање и кошење, плантажа се одржава „као ледина“ јер се после пете године земља више не тањира.
Посла има а Жељкови ораси још нису ни у пуној родности јер она је од 15 до 60 године.
– Међутим, орах вам покрије трошкове својим родом већ од своје шесте или седме године – истиче Адамовић.
Колика је штета од суше знаћемо догодине
За своје воћке Жељко каже да су зачуђујуће добро поднеле сушу ове године.
– Изнео је орах род без проблема. Добио сам око 2,2 тоне. Видећемо колико се при томе исцрпео када буде стигао следећи род, тек тада ћемо знати праву штету од суше. По књигама је у пуном роду принос око четири тоне по хектару, али не знам никог ко то има у пракси – каже воћар.
Илустрација: Орах покрије трошкове својим родом већ од своје шесте или седме године
Тај род треба обрати, осушити, сортирати и искрцкати… У делу посла добро је дошла чињеница да је Жељко по струци инжењер.
– Хтео сам да купим калибратор и када сам видео на интернету како то изгледа рекох па ово бих и ја могао да направим. Мало помало, уз грешке и поправке, направило сам машину за калибрисање и потом и за крцање. Оваква машина кошта десетак хиљада евра али много значи. Ипак, најтежи посао обаве деца, ручно пробирање после машине. Могу да проберу и до 50 килограма дневно а плаћам 100 динара по кили – објашњава Жељко.
На крају, истиче Жељко Адамовић, у овај посао или хоби се улази зато што неко воли а не зато да би зарадио.
– Када погледам неки воћњак, небитно која је култура, ја ту „видим“ колико тај човек зарађује већ колико је ту рада уграђено да би то било тако лепо, јер знам колико ту посла има.
Извор: https://24sedam.rs/biznis/agrar/190848/koliko-se-zaraduje-na-orahu-i-sta-se-mora-raditi/vest
ФОТО: Pixabay
