Соја не тражи пуно воде и минералног ђубрива, а економски је врло исплатива

Аутор: draganadpetrovic
313 посета

Пре него што се пре четири деценије вратио на породично имање Бранислав Купусинац (60) из Товаришева, у бачкопаланачкој општини, радио је у фабрици минералних ђубрива у Новом Саду.У почетку је уз најзаступљеније ратарске културе, кукуруз и пшеницу, узгајао кромпир и још неке повртарске културе, али када је соја постала актуелна и проширила се на војвођанским пољима, овај усев је најзаступљенији на њивама газдинства Купусинац .

  • Од површина које обрађујемо, у нашем газдинству соја данас заузима 85 посто, некада и више, јер је то култура која у нашим крајевима јако лепо успева, због близине Дунава, а вероватно и због структуре и квалитета земљишта у нашем атару. Соја је једноставно заузела приоритетно место у сетвеној структури нашег просечног газдинства – истиче Бранислав Купусинац, али у породичном газдинству у заједничком послу „десна рука“ је син Срђан (40), који је на своја плећа већ преузео добар део послова, јер се посветио пољопривреди.

Домаћин из Товаришева предочава да је у погледу економичности производње соје правио статистику на период од десет година и да је остваривао просечан род око 1.800 килограма по катастарском јутру, односно нешто више од три тоне по хектару!

  • Било је и лошијих година, али било је и пуно сезона са знатно бољим приносима. Са родом који постижемо, мислим да би сваки пољопривредник који се бави производњом соје требао би да буде задовољан, пошто је у последњих неколико година цена соје баш драстично порасла. Прошла година је била нешто мало изнад просека, мада није нешто посебно, али ми смо добили падавине у право време тако да смо пожњели око 1.900 килограма по јутру. Задовољни смо и ценом соје која се минуле године могла продати чак и по 80 динара, међутим, сада је на тржишту присутан неки пад цене што је и нормално у ово доба године, јер поред прераде у домаћим фирмама добрим делом се извози – објашњава Купусинац.
Илустрација: Соја лепо успева у бачко-паланачком крају/ Фото: Pixabay

Упоређујући рачуницу у производњи соје са класичним ратарским културама, Купусинац указује да и сходно сада присутном тренду са драстичним поскупљењима минералних ђубрива, у примени агротехничких мера код соје нису потребне толике количине минералних ђубрива да би усев изнео нормалан род. Поред соје, због плодореда у газдинству Купусинца заступљени су пшеница и кукуруз, где како каже минимум без 400 килограма минералних азотних и комплексних ђубрива по јутру нема доброг приноса, док се код соје добар ефекат постиже и са педесетак килограма азотног ђубрива.

  • Код улагања у производњу, разлика је и у томе што ми произвођачи соје можемо да оставимо семе из сопствене производње тако да нема куповине новог семена. Соја може да се сеје у монокултури више година на истој површини, јако лепо успева и то су предности које су битне код опредељења да на највише површина сејемо соју. Поред тога соја као усев не захтева неку велику обраду, а када се црта подвуче показало се да је у поднебљу где радимо врло исплатива – додаје Купусинац.
Илустрација: Соја добро подноси сушу/ Фото: Pixabay

На ораницама које обрађује газдинство породице Купусинац има услова за наводњавање, с тим што наш саговорник напомиње да га без преке потребе не користи, због тога што нема регресирања дизел горива које се користи као енергент. Вели, да управо због тога у производњи којом се бави, не види логику, мада на њивама има ископане бунаре јер му је отац био бунарџија.

  • Покушавао сам да у сушним сезонама наводњавам површине под сојом, али сам увидео да је јако мала разлика приносу тако да је неисплативо. Једино је исплативо наводњавање код кукуруза, што изискује велике трошкове, а тржиште је нестабилно и непредвидиво – каже Купусинац.

Наш саговорник је задовољан што је највећи део посла у газдинству преузео син Срђан, што газдинство има ослонац у подмлатку, а у погледу положаја пољопривредних газдинстава у садашњим приликама код нас, сматра да све зависи од индивидуалних околности.

  • Нормално је да радимо заједнички и да сину који је млађи препуштам већину посла у вођењу газдинства. Прилике се разликују од газдинства до газдинства, све зависи колико је ко посвећен и спреман озбиљно да се посвети пољопривреди и од тога живи, али често зависи и колики је посед, колико се површина обрађује. Газдинства са малим површинама, до 50 јутара, теже економишу и јако тешко преживљавају. Да би се ишло напред мора да се обрађује пуно више земље и да се примењује савремена агротехника – уверава наш саговорник.

Бранислав се вајка, да су можда мало касно, тек пре три године узели навигацију. Користе је у одређеним операцијама, где је неопходна прецизност, у сетви, растурању минералних ђубрива, третирање усева хемијским средствима и друге послове.

  • У плану је да купимо још једну навигацију јер смо увидели да је прецизност приликом извођења ових послова битна, да би имали што мањегубитака. Код коришћења навигације нема преклапања и дуплирања код прскања или растурања ђубрива. Препоручио бих коришћење навигације сваком ко види будућност у пољопривреди, јер је у питању улагање које се врло брзо исплати – категоричан је Бранислав.

Газдинство Купусинац производњу уговара са фирмом из Бачке Паланке, која се бави прометом репроматеријала и откупом пољопривредних производа. Бранислав каже да су врло задовољни сарадњом.

Илустрација: задовољни приносима и ценом/ Фото: Pixabay
  • Доста тога сами улажемо у производњу и опремање газдинства, али користимо и подстицајна средства јер сваке године нешто ново од механизације купимо. Аплицирамо на покрајинским и републичким конкурсима, до сада је увек све било у реду, међутим сада је већ проблем што се некада дуже чека на повраћај уложених средстава и ту би надлежни могли бити ажурнији. Положај пољопривреде зависи од државе, односно, колико је држава спремна да помогне сељаку. Сељак се бори колико може, из својих средстава улаже према могућностима. Свима нам је стало да имамо новију и бољу механизацију, да можемо да пратимо савремене трендове у производњи, јер ту ако испаднеш из игре само једним кораком нема више повратка. Због тога је важна подршка државе, да све буде поштена работа и сви имају пођеднаке шансе – закључује Бранислав Купусинац.
  • Извор:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-soja-se-potvrdila-kao-najisplativija-09-01-2022
0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар