Већина младих се слаже да је живот на селима тежак,да има много посла,мало времена за разоноду и одмор и да многи због материјалног стања одлазе у град.То није случај са Душаном Савићем из Седлара.Село Седлари су на обема обалама Јабланице баш изнад става ове реке и Обнице. Сеоске куће су растурене по свима крајевима села и већином су под брдима,а ређе на њиховим странама. Земљиште је брдовито, неравно и врло пресртно. Развође Јабланице и Обнице, и овде као и у Златарићу, зове се Осијањ, па и по њему има сеоских кућа.На десној страни дижу се Видрак, Врана и Бобија. Село се налази на 350 м надморске висине, и 6 км од центра Ваљева, у Колубарском округу.
У домаћинству Савића има њих петоро, и баве се сточарством и ратарством. Душан је остао на породичном имању и има велику подршку оца, мајке и супруге. У овој породици сви раде. Одмора нема, а дан је кратак за посао који треба обављати. Савићи имају сопствених 2 ха, и у закуп 15.У штали имају 8 крава, које дају око 100 литара млека дневно.
Праве сир и кајмак и продају га са кућног прага.Краве гаје у строго контролисаним условима смештаја,исхране и размножавања, најчешће у затвореном простору,у посебно изграђеним објектима са циљем да се за што краће време и уз што мање трошкове добије што већа количина финалних производа.
-Да би производиле млеко, краве морају да се теле. Од момента када је стеона јуница, уведена у бокс и везана не напушта га до краја живота. Ту ће спавати, јести, вршити нужду, бити осемењавана и ту ће се и телити. Телад се одваја од мајки врло рано, понекад и одмах након тељења (не чека се ни 24 сата).Тиме се повећава производња млека и смањује размак између две бременитости, прича нам Душан.
Сјеничка оплемењена праменка одавно се одомаћила у ваљевским селима, прича нам Душан и додаје: Овца, која нема претеране захтеве по питању услова смештаја, исхране, лако подноси и ниске температуре, а уз то доноси и добру зараду.Могућности за развој ове гране сточарства у ваљевском крају постоје, што потврђују и неискоришћени пашњаци. Тако смо и ми решили да их гајимо, имамо и субвенције. Савићи се интензивно баве и ратарством, тако да имају храну за своју
стоку, купују само концентрат.Располажу свом потребном механизацијом, имају трактор,плуг тањирачу, дрљачу, сејалицу за кукуруз, сило комбајн.
Како нам прича Душан, трактор је из 91 године, и сада ће конкурисати на пројекту Пројекат конкурентне пољопривреде у за набавку новог трактора.
-Како сам прочитао на сајту Министарства пољопривреде имамо могућност добијања бесповратних средства у износу од 50 одсто од укупне вредности инвестиције, са припадајућим порезима, 40 одсто кредитног финансирања у сарадњи са пословним банкама, уз свега 10 одсто сопственог
учешћа, истиче Душан и додаје:
-То би нам пуно значило јер другачије нисмо у могућности да купимо трактор, који нам је преко потребан. У случају да не прођемо на конкурсу морамо се довијати, сналазити, шта да се ради, живот је стална борба. Живот на селу није лак,али има и своју лепу страну, поготово када је породица на окупу и сви сложно живе, раде и испомажу се. То је уједно и својеврсни рецепт за опстанак на селу.
Извор: Агробизнис магазин
