Малина турбулентно кроз сезону

Аутор: draganadpetrovic
217 посета

Ову годину ће произвођачи малине уписати златним словима,али само због цене. Род је генерално мањи, што је последица свих минулих проблема.Висока цена ће мало ублажити тај недостатак, јер се сви резултати још увек не знају, али се знају импути производње који су знатно скочили у односу на лане.
Берачи су ове године такође боље „прошли“ јер је најaвљена виша цена малине диктирала њихову дневницу.Берба полке ушла је у своју трећу, завршну декаду и сигурно можемо рећи да је овогодишња цена надоместила знатно слабији род коме су кумовали лоша политика цена из претходних година, мања улагања, сушење малињака,градоносни облаци…списак подужи, жеље кратке и јасне.
Најмоћнији судија ,онај са неба, звани климат очигледно запечати крајњи збир.Новаковићи у Жичи годинама важе за озбиљне играче у овој утакмици,јер са три хектара органске малине треба економисати током године,која није била наклоњена производњи.
„Једна од тежих година за нас произвођаче, пре свега због високих температура и суше која готово целе године траје.Ми водимо књигу радова у малињаку и гледајући податке,ми смо од априла месеца заливали плантажу,да би могло лакше да се плеви,у мају,јуну,јулу,па чак и током августа када смо више орошавали малину.Имали смо само две кише које нам нису ни требале јер су биле олујног карактера ломило гране,мрсило ластаре и направило само додатни посао.Мања улагања, лоше временске прилике, нестабилна цена претходних година,све је то утицало да ћемо ове године у збиру имати мањи род на нивоу државе.“ каже Милан Новаковић, власник плантаже.

Илустрација: Због суше Новаковићи су заливали и орошавали малину

Новаковићима је ова производња знатно отежана, јер је органског порекла, што ће рећи да је дијапазон заштите од болести и штеточина прилично ограничен. Ипак, имајући у виду да су прилично овладали технологијом овај посао је постао готово рутински, изузимајући мануелни рад.
„Наравно, теже је било у почетку организовати такав вид производње,која доноси већу зараду, штити околину. Ми смо први кренули са органском производњом у овом крају пре око седам година, имамо Глобал ГАП. Што се тиче нас ми смо све урадили што је било неопходно, трудили се али клима ради своје. Ми сад не можемо да се жалимо генерално,било је у почетку доброг заметања плодова, однеговали смо биљке до самог почетка бербе, међутим што је много, много
је. Не памтим да је некада, оволико броја дана била ова температура, која је у нашем случају оставила последицу, да су плодови и поред заливања били знатно мањи и лакши, што директно носи пад приноса. Друго, малине на врховима су биле на удару ожеготина, мада све у свему било је и горих година“ прича наш искусни малинар.
Ова планатажа није на срећу била у градоносном таласу али су јунски температурни шокови и две олује у време оплодње знатно утицали на даљи ток и дужину бербе. И ако смо загазили у у октобар младари пуни цвета и рода, што чини се ипак неће убележити рекорд, мада су наши домаћини
начелно задовољни.
– Свака година је прича за себе. Начелно што се тиче наше плантаже, мислим да ипак можемо бити задовољни. Није то род за рекорд, али у односу на друге колеге, чак и у интензивној производњи, није лоше, мада је могло и боље.Опет кажем више је у односу на друге, али мање у односу на очекивани род који може бити по хектару. Начелно јесмо задовољнан-сумира резултате саговорник.
Неки су мишљења да је производња полке лакша. Међутим,колико земљи даш толико и убираш. Трочлана породица Новаковић, овде су од фебруара до новембра, од јутра, до сутра. Како се ради о органској производњи, додатни је опрез.

Илустрација: Мале плантаже од 10 до 20 ари су најбоље прошле
Подаци који се сабирају не иду нам у прилог. Због временских непогода, мраза и суше за најмање 40 одсто мањи у односу на просечан од око 82.000 тона.Овогодишње високе температуре и суша онемогућили развој подмладака те су саднице на неким парцелама „спржене“.
„Очекује се скори завршетак бербе и као што смо предвиђали,биће за тридесет посто мањи у односу на очекивани род ове године. Прошле године су произвођачи имали солидне цене,то је навело да далеко већу пажњу посвете својим засадима.Али, у сваком случају, здравствено стање је далеко боље него у ранијем периоду, као последица већег нивоа и бољег третмана који су применили у засадима.Сматрам да смо виламет делимично вратили у стање које ова сорта заслужује,али се још мора порадити на многин агро и помомерама.Касније сорте се још увек убирају, тако да ћемо збирне резулате имати тек за 30 так дана. Имали смо и застој у извозу, што је било за очекивати,будући да је скок осталих животних намирница у свету определио купце да буду мање издашни при куповини малине или боровнице.“, објашњава др Александар Лепосавић са Института за воћарство у Чачку.
Чак и да је потражња за малином рекордна, а цена „небеска“ не би имали много вајде,јер имамо низак принос од око пет тона по хектару.Један одсто засада има противградне мреже,а тек три процента се наводњава.Још већи проблем је недостатак сертификованог садног материјала, упозорава овај стручњак.
Једино су добро прошли и ценовно и приносом,мале плантаже виламета, површине од 10-20 ари. Нарочито они којима су малињаци били покривени чак и обичном мрежом,која је штитила од јаке кише и града, а током бербе давала какву такву заштиту. Друга битна чињеница у овој причи
јесте и радна снага, јер је мало њих имало издатак за бераче који су ове године такође били високо котирани. Дакле мали породичан бизнис може да се носи са свим факторима који су били узрочник проблема на малињацима, каже и Бранко Галовић, саветодавац.
„Ми смо ове године имали изузетне резултате на малим површинама.Пример је Сијаће поље у приградској зони Краљева. Са 10-12 ари под виламетом род је био од две до две ипо тоне. То је фантастично! Улагања су мања у погледу радне снаге, јер ни радника није било, друго дневнице за исте су знатно веће у односу на претходну годину.Кад је у питању технологија контрола и примена у заштити биља и агротехници је знатно лакша.Ове површине се могу лако уредити и са наливним системом, орошавањем и противградном мрежом која за ту површину може бити и приручна.Приноси суосцилирајући од одличних па до поражавајућих.Негде су појединци себи задали велики залогај,зато увек потенцирамо у нови посао улазите опрезно и на мањој површини.“ истиче Галовић.

Илустрација: Опрез приликом уласка у производњу малина и са мањим парцелама саветују стручњаци
Не можемо рећи, с обзиром на све факторе, да је цена малине која иде и до 600 динара изненађујуће висока,али би ово била феноменална цена да је принос 15 до 30 тона по хектару. Већина произвођача је исплатила бераче како би обезбедили радну снагу и за наредну сезону, али и има и оних који чекају новац од извозника,тако бар тврде у ариљском крају.
Из свега наведеног можемо закључити да смо добро прошли,али смо могли имати и олимпијски пролаз.Овако увек остаје да учимо на сопственим грешкама које су нам негде наметнули и други. Штета, јер Србија је земља малине, могла је она и у прераду.Готов производ има другу вредност и може да чека.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар