На јабуци, шљиви, ораху, крушци и другим воћним врстама честа појава је да су стабла и дебље гране прекривене лишајевима. Ову појаву срећемо поготову на воћкама које се налазе на окућницама или запуштеним засадима, где се не примењује интензивна заштита или је употреба пестицида у потпуности изостављена. Чешћа је појава у засадима која су лоцирана ближе рекама, језерима и потоцима, у засадима гушћег склопа, односно тамо где је проветравање мање присутно, односно где је влага већа и поџемне воде плиће. Можемо рећи да су лишајеви индикатори чисте (еколошке) природе.
Лишајеви нису паразити на стаблима и гранама воћа већ представљају симбиозу два организма (алге и гљиве), у којој алге имају улогу да фотосинтезом стварају храњиве материје а гљиве обезбеђују воду и миералне материје и тако се употпуњују. Настањени су на самој површини коре што значи да не продиру у унутрашњост стабла и грана, па самим тим нису ни паразити. Али њихова појава представљају идеална станишта за презимљавање и развој патогена и свих развојних стадијума разних штеточина (гриња, ваши, инсекта), који и те како могу нанети штете гајеном воћу, па се из тих разлога велика пажња мора усмерити на њихово уништавање.
Илустрација: Лишајеви на стаблу јабуке
Третирање бакарним препаратима представља успешну заштиту па се из тог разлога у производњи воћа не смеју прескочити или недовољно савесно обавити јесење плаво прскање (купање) воћа бакарним препаратима као ни третман Плавим уљем непосредно после орезивања па све до појаве мишијих ушију. Ништа мање значајна мера у борби са овим проблемом није кречење стабла и рамених грана четком или прскање целе крошње атомизером кречним млеком.
Лидија Вуловић дип,инг за заштиту биља
Извор: Агробизнис магазин и ПССС
ФОТО: Pixabay
