Да бих сагледали све аспекте производње лешника и донели одлуку да ли подизати засад калемњене леске или изданка, требало би узети у обзир више чиниоца.Калемљене саднице на мечјој лесци су неколико пута скупље од изданака што у самом старту при подизању засада повећава почетне трошкове. Калемљена леска касније ступа на род за разлику од изданка, мада има дужи период експлотације, што опет зависи од самих агротехничких мере и климатских услова.
У случају елементарних непогода и оштећења засада, лакше је обновити изданачка стабла него стабла која су калемљена јер има већих могућности за замену родног дрвета. Код стабала која нису калемљена из кореновог система сваке године се јављају нови изданци која могу да замене родно дрво које је оштећено услед елементарних непогода или услед механичког оштећења приликом употребе механизације.
Илустрација: Стабла која нису калемљена лакше се обнављају након оштећења
Саднице леске које су калемљене захтевају мањи размак садње од изданака и он обично износи 3-4 метара у реду, а 4-5 метара међуредни простор. Изданци леске се саде у размаку између стабала од 4-5 метара, а међуредни простор од 5-6 метара, што у оба случаја зависи од начина формирања стабала и механизације са којом располажемо.
У засадима жбуна, тј. грма непоходно је сваке године уклањати нове изданке из кореновог система што поскупљује трошкове производње јер захтева већи број радника. Новопорасли изданци као прво троше воду и хранљиве материја које су неопходне за боље формирање самог стабла и бољег квалитета плодова. Као друго, једногодишњи изданци из кореновог система ометају сакупљање плодова, било ручно или машински.
Код калемљене саднице на подлози мечје леске не јављају се једногодишњи изданци из кореновог система. На тај начин је много лакше одржавање засада, а и сама берба. Принос плодова по хектару је већи код садница које су калемљене него код изданака, тј.жбуна.
Извор: дипл. инж. Милан Петровић, ПССС Крушевац
Извор: https://www.agrotv.net/prednosti-i-mane-kalemljene-leske-i-izdanka/
