Усев белог лука је домаћин многим патогенима који проузрокују значајне губитке током вађења, периода чувања у складишту, прераде и продаје, што смањује квалитет луковица.У току складиштења патоген Aspergillus niger проузрокује трулеж главица која је уједно и најразорнија болест белог лука. Болест се углавном јавља у топлијим подручјима. Групе црних спора се формирају на и између спољашњих листова лука.
А. niger преживљава у земљишту и на биљним остацима, а инфекција се одвија на кореновом врату лука током сазревања и старења биљака. Патоген се преноси семеном и садним материјалом, а третман пре садње може помоћи у смањењу инфекције. Наводњавање би требало зауставити на најмање 3 недеље пре вађења. Такође би требало избегавати оштећења приликом вађења, транспорта и складиштења. Складишни услови би требало да погодују брзом зрењу при ниској елативној влажности (мање од 80%).
Луковице заражене овим патогеном губе на квалитету и тржишној вредности. Губитак масе је један од показатеља, мада у физиолошком саставу долази до промена као што су смањен садржај пирувинске киселине, а доказан је и утицај патогена Аспергиллус нигер на садржај фенола у луковицама. Резултати укупног садржаја фенола у луковицама белог лука, који су инокулисани са Aspergillus niger, упоређени са резултатима контроле, показали су да је дошло до значајног пораста укупног садржаја фенола у луковицама белог лука после 60 дана од инокулације. Значајна је улога флавоноида и фенолних киселина у одбрамбеном механизму биљке. Доказано је да се у условима стреса (прекомерно УВ зрачење, оштећење ткива, инфекција) у биљкама индукује синтеза полифенолних једињења. Полифенолна једињења се могу акумулирати пре и после напада микроорганизама. Пре инфекције су у форми токсина, док су постинфекцијска полифенолна једињења у форми, такозваних, фитоалексина. Формирањем полифенол оксидазе, спречава се даљи напредак патогена ограничавајући његов извор храњивих материја.
Илустрација: Луковице заражене патогенима губе на квалитету и вредности
Још једна од промена у физиолошком саставу је садржај сумпора. Резултати укупног садржаја сумпора у луковицама белог лука инокулисаног са А. нигер и контролним луковицама (без патогена) у различитим периодима инкубације показују да се садржај сумпора у инокулисаним луковицама белог лука прогресивно смањује у односу на контролу.
Пошто нема фунгицида који се тренутно могу користи против ове болести у периоду складиштења, проучавају се неке алтернативне могућности за контролу обољења.У истраживању спроведеном у Индији, антагонистички ефекти различитих биолошких агенаса против патогена црне плесни су тестирани методом коју су описали Denis и Vebster 1971. године. При томе су вршена испитивања утицаја следећих агенаса: 1. Trichoderma viride, 2. Trichoderma asperellum, 3. Trichoderma harzianum, 4. Trichoderma fasciculatum, 5. Trichoderma virens, 6. Pseudomonas fluorescens, 7. Trichoderma atroviride i 8. Bacillus subtilis. Најнижи мицелијални раст (28,33 мм) и највиши проценат инхибиције раста забележен је у случају Trichoderma asperellum (68,52%). Rajendran и сарадници су 2010. проучавали инхибиторни ефекат филтрата културе T. viride на инхибицију раста мицелија. A. niger, A. fumigatus и A. flavus и објавили су податак о 64,49 и 48% стопирања пораста мицелије.
Илустрација: Посебно треба водити рачуна о условима складиштења белог лука
Осим антагониста, за контролу патогена Aspergilus niger проучавају се синтетичка уља и хомеопатски лекови. Док неки од резултата и комерцијално не буду заживели, основни задатак произвођача и складиштара је да се регулишу услови складиштења белог лука у смислу температуре и релативне влажности ваздуха како би се појава болести свела на што мању меру.
Извор: дипл. инж. Маја Судимац, ПССС Панчево
Извор: https://www.agrotv.net/trulez-belog-luka-toku-skladistenja/
ФОТО: Pixabay
