Порекло и распрострањеност врсте: Води порекло из Етиопије, међутим климатске промене довеле су до померања ареала распрострањености. Космополитског је распрострањења, у тропским и субтропским областима Европе, Азије, Африке, Северне и Јужне Америке и Аустралије.
Ова врста се брзо проширила на европски континент. Регистрована је у Белгији, Француској, Немачкој, Великој Британији, Португалији, Шпанији, Италији, Грчкој, Малти, Криту, Русији, Мађарској, Хрватској, Македонији, Црној Гори, Восни и Херцеговини а од 2009. године присутна је и у Србији. Највећа активност и бројност популације се бележи током летњих месеци, добар је летач па може прелетети велика растојања и самим тим се проширити у нова подручја.
Морфолошке карактеристике врсте
Релативно је крупна до 15 милиметара дужине тела у облику штита. Стеница је зелене боје али су присутна три варијетета обојености, најчешћи је једнобојно зелен. Сличне је морфолошке карактеристике као Palomena prasina L. Међутим, Nezara viridula има три жуте тачкице на штитићу. Јаја су беле до светло жуте боје, женка може да положи до 300 јаја у групицама на наличју листа.
Илустрација: Женка може да положи до 300 јаја у групицама на наличју листа
Ларве првог узраста су светло жуте или наранџасте са црвеним очима и провидним ногама и антенама. Ларве другог узраста имају црну главу, пипке, груди и ноге. Трећи и четврти узраст се разликује од првог и другог по величини и боји, постају шарене. Зачеци крила означавају пети ларвени ступањ.
Животни циклус: има 4-5 генерација годишње, у топлијим крајевима и више генерација. Презимљава у стадијуму имага на скровитим местима (кора дрвета, опало лишће, места која јој пружају заштиту током зиме, станови, куће и сл). У пролеће презимљујућа имага се активирају, излазе из скровитих места, почињу са исхраном, копулацијом и полагањем јаја. Комплетан циклус развића током лета може трајати 65-70 дана.
Илустрација: зелена повртна стеница када се узнемире луче смрдљиву течност
Штетност и симптоми оштећења
Полифагна је врста, може да се храни на воћу, поврћу, украсним биљкама, ратарским културама. Економске штете су забележене на бројним гајеним биљкама као што су: пасуљ, боранија, купус, паприка, парадајз, кромпир, соја, памук, биљкама из фамилије Цуцурбитацеае и многим другим биљкама укључујући коровске врсте. Незара виридула има усни апарат за бодење и сисање, храни се тако што сише сокове из свих наџемних делова биљака. Преферира изданке и плодове у развоју. Услед исхране долази до појаве етиолираних пега на биљним органима. Као последица убода, на плодовима се појављују тамно смеђе до црне пеге чиме се смањује изглед и квалитет као и тржишна вредност. Плодови су деформисани са храпавом површином. Оваква механичка оштећења на плодовима представљају улазна врата за развој других патогена попут бактерија и гљива које проузрокују трулеж или пегавост плодова.
Такође, зелена повртна стеница као и многе друге стенице, када се узнемире луче смрдљиву течност која оставља трагове непријатног мириса.
Извор: Агробизнис магазин и ПССС
ФОТО: Pixabay
