Како се заштити од шљивине осе

Аутор: draganadpetrovic
459 посета

Шљива се на подручју Србије гаји у више производних рејона, првенствено ради плодова, али се за различите намене користе и други делови. Плодови се користе у свежем стању, за сушење, замрзавање или за прераду. Лимитирајући фактор за постизање високих приноса представљају штеточине, које у појединим годинама десеткују производњу шљиве. Међу најзначајнијим штеточинама шљива у условима Србије су шљивине осе, црна и жута (Hoplocampa flava L. и Hoplocampa minuta Christ.). Када су повољни услови за њихов развој, шљивине осе могу за релативно кратко време да униште све заметнуте плодове у неком засаду или на ширем подручју. Ако се не врши њихово сузбијање шљивине осе редовно умањују принос плодова за 30 – 50%, а код раних сорти и до 90%.

По систематској припадност, шљивине осе (H. flava и H. minuta), сврставају се у класи Insecta, ред Hymenoptera, фамилија Tenthredinidae (осе), род Hoplocampa, врста minuta и flava (црна и жута) . Шљивине осе су распрострањене у свим рејонима где се гаји шљива, имају по једну генерацију, а циклус развоја им је веома сличан. Развој шљивиних оса (H. flava и H. minuta), одређује температура земљишта. За завршетак развоја лутке шљивиних оса потребна температура је 10°С.

Илустрација: За завршетак развоја лутке шљивиних оса потребна температура је 10°С

Црна шљивина оса – Hoplocampa minuta Crist

Дужина тела црне шљивине осе је 4-5 mm. Основна боја тела је црна, а пипци, ноге и нерватура крила су смеђи. Јаје је бубрежасто, дужине око 0,5 mm, ширине 0,28 mm, стакластозеленкасте боје. Ларва је пагусеница, дуга 6-8 mm, зеленкастобела или зеленкастожућкаста, са смеђом главом, обично савијена, сем при кретању. Насељава сва подручја узгоја шљиве у свету. Представља најопаснију штеточину шљиве код нас. Ако се не сузбија, црна шљивина оса (заједно са другим врстама из истог рода) редовно умањује принос за 30- 50%.
<h3>Жута шљивина оса – Hoplocampa flava L.</h3>
Основна боја тела жуте шљивине осе је смеђежута. Нерватура крила је црно смеђе боје, а крила, ноге и пипци жуте боје. Дужина тела износи 4,5-5,5 mm. Тело пагусеница је у стању мировања лучно савијено. Пагусенице су светложуте до жућкасто смеђе боје.

Лутка је беличасте боје и налази се у кокону сиво мрке боје. Величина лутке је 4-5 mm. Јаје је светлозелене боје, дужине око 0,6 mm и тешко је уочљиво голим оком. Јаје и ларва су слични као код црне шљивине осе само су незнатно већи, а и начин живота им је врло сличан. Жута шљивина оса се јавља 3-5 дана касније и јаја полаже првенствено између слободних чашичних листића (при њиховој основи), а изузетно у срасли део чашице. Шљивине осе развијају једну генерацију годишње. Презимљавају у стадијуму ларве у земљишту. Лет имага почиње на температури изнад 10°C, у нашим условима то је половина марта. Имага шљивиних оса се појављују у време цветања шљиве, а њихов напад је најјачи ако је шљива у фенофази почетка или пуног цветања, јер су тада најповољнији услови за исхрану имага и полагање јаја. Током истраживања први улов имага шљивиних оса забележен је док су стабла Чачанске родне била у фенофази почетак цветања, док је стадијум ларве примећен у фенофази прецветавање. Женке полажу јаја у чашицу полуотворених или отворених цветних пупољака и то првенствено у слободне чашичне листиће, а изузетно у срасли део чашице. Женка просечно полаже око 40 јаја, а може да положи и до 120. То чини помоћу оштре легалице, којом засече епидермис, а затим лево и десно од зареза завуче легалицу и положи једно јаје, које потом прелије заштитним секретом. Та места се лако уочавају, најпре по зарезу и благом испупчењу епидермиса, а затим по мркој боји. Јаје је светлозелене боје, дужине око 0,6 mm и тешко уочљиво голим оком.

Илустрација: Шњивина оса може да доведе до пада приноса рода

Испиљене ларве преко слободних чашичних листића прелазе у плод, у који се убушују до семене кућице. Ткиво плода које успут оштећују не гутају, већ сакупљају у устима и избацују напоље. Оне се првенствено хране семенкама, али при том нагризају и семену кућицу, па и меснати део плода. Током развића, које траје 15-20 дана, једна ларва може да уништи 4-5 плодова, што значи да је довољно да на 20% цветова буде положено само по једно јаје, па да се може рачунати са губитком свих плодова. Одрасле ларве се помоћу паучинастих кончића спуштају на земљу или падају са плодовима и на дубину од 10-ак центиметара опредају чауру, за коју се залепе честице земље и песка. У стању дијапаузе остају до 11 месеци, а хризалидирају у марту.

Хемијско сузбијање се изводи само против ларви, јер би се сузбијањем имага уништиле и пчеле, које у то време обилно посећују цветове. Ларве су најосетљивије непосредно по пиљењу, па се најбољи резултати постижу третирањем пред пиљење или у време примарног напада, односно кад се један део ларви већ убуши у плодове. Довољно је само једно третирање, ако се обави у право време (при крају цветања шљиве). У пракси добре резултате су дали препарати на бази активне материје deltametrin (Polux, Konfuzija, Decis 2.5 EC).

Александар Здравковић, саветодавац заштите биља

Извор: Агробизнис магазин и ПССС

Srodni tekstovi

Оставите коментар