Температурна колебања током зиме могу довести до стварања мразопуца – уздужно пуцање коре стабла и рамених грана.Та места представљају идеална станишта за презимљавање штетних организама. Крећењем стабла током зиме и у раним пролећеним данима превентивно се делује на појаву мрзопуца.
Услед честих температурних осцилација долази до загревања и воћка креће са вегетацијом. То може бити погубно ако захладни. Због наглог пада температуре (минус), „сокови“ који крену кроз воћку смрзавају се, што узрокује пуцање спроводних снопића, капилара и коре стабла – долази до појаве мразопуца. Управо та места у рано пролеће представљају идеална станишта за развој гљивичних и бактеријских инфекција.
Кречењем се утиче на одлагање кретања вегетације у пролеће, па се избегавају штете на стаблу раменим гранама и пупољцима услед појаве раних пролећних мразева и наглих температурних колебања.
И поред свега тога, уколико дође до ове појаве, потребно је рану очистити оштрим предметом до здравог ткива, дезинфиковати бакарним препаратом, а затим премазати калемарским воском и на тај начин спречити остварење могуће инфекције и насељавање патогена у саму воћку.
Извор: дипл. инж. Лидија Вуловић, ПССС Крагујевац
Извор: https://www.agrotv.net/mrazopuc-i-kako-sanirati-posledice/
