Како подићи повртњак на мањој парцели?

Аутор: draganadpetrovic
399 посета

Није важно колика је површина, чак и ако је баштица мала, могуће је уз правилну организацију, плодоред и комбинацију биљака које не траже много простора, произвести поврће за своје потребе. Такође, могуће је биљке садити у издигнуте леје, саксије, дрвена корита и слично, како би се добило на уштеди у простору и како би се рационалније искористио већ постојећи простор! Наравно, ви ћете сами одлучити, уколико не можете све културе садити због недостатка простора, шта вам је приоритет и које поврће ваша породица воли да конзумира….
Приликом планирања повртњака веома је важан план сетве и садње.
Прво, направите списак које културе желите да гајите, као и то колико чега користите. На основу тога процењујете колика је површина потребна за сваку одабрану културу.
Културе које сте одабрали да гајите, можете поделити у три основне групе које се одређују према количини потребних храњивих материја за раст и добру плодност.

Група 1
У ову групу спадају биљке које за раст и развој траже земљу јако обогаћену храњивим материјама. Храњиве материје се стварају, тако што се земља добро нађубри компостом и стајњаком! Културе које захтевају више храњивих материја су: кромпир, тиквица, купус, кељ, карфиол, целер, парадајз, паприка, празилук.
Група 2
У ову групу спадају биљке које захтевају земљу средње обогаћену храњивим материјама, а то су: црвени и црни лук, бели лук, зелена салата, спанаћ, цвекла, шаргарепа, першун, пашканат, ротквице.
Група 3
У ову групу спадају биљке које захтевају земљу са мало храњивих материја, а то су: пасуљ, грашак, боранија, једногодишњи зачини: босиљак и мирођија.

Илустрација: Шаргарепа тражи земљу средње обогаћену храњивим материјама

Још у старом Риму, тадашњи земљорадници су знали правило, да се земља после употребе мора “одморити”, како би једнако добро давала приносе и била плодна. Из те давне праксе је настало правило о распореду садње повртних култура током 3 године.
Ово правило често користе био-баштовани, који не користе хемијска средства у агротехничким мерама. Ко жели здрав повртњак без хемије, било би добро да обрати пажњу и на плодоред. Врло је једноставно. Како у једном делу ваше баште расту биљке из групе 1 , у другом делу из групе 2 , а у трећем биљке из групе 3 , потребно је да наредне сезоне биљке садите на друго место. Поступак је следећи:
Биљке из групе 1 се саде на место где су претходне године расле биљке из групе 2, биљке из групе 2 на место где су расле биљке из групе 3, а биљке из групе 3 на место где су расле биљке из групе 1. Неопходно је свакога пролећа додатно земљиште прихранити компостом и стајњаком и извршити ротацију садње.
Постоје биљке којима није потребно сваке године мењати место. То су: парадајз, који на једном месту може расти 2-3 године и јагоде које и 3 године могу расти на истом месту. С’ тим што је јагоду потребно крајем лета “разбокорити”-подмладити. Тако ћете добити и младе биљке и квалитетнију и плоднију стару биљку!
“СВЕПОВОЉНЕ” биљке у повртњаку или БИЉКЕ ЧУВАРИ за њих се сматра да повољно делују на све остале биљке близу себе. Због тога су добродошле у свакој башти. Још смо од наших бака могли чути да је вишеструка корист од садње неких цветних врста заједно са поврћем!
Карактеристичан је пример кадифице, која лучи природну супстанцу тиофен. Тиофен одбија земљишне нематоде ( нематоде су ваљкасти црви који се не могу уочити голим оком. Оне су ситне, земљишне животињице, присутне у практично сваком земљишту и паразитирају најчешће око корена биљака, а ређе надземних делова). Слично кадифици делују невен, далија и мушкатла.
Постоје и тзв. биљке „замке”, које привлаче штетне инсекте са других биљака на себе, нпр. боб, драгољуб и сунцокрет привлаче разне биљне ваши. Раштан садите заједно са другим поврћем из породице купусњача, јер он ослобађа биљке од бувача!

Илустрација: Раштан и купус обавезно садите један поред другог

Ако сте икада пролазили кроз атар или се сећате бакине баште, могли сте приметити – заједничку сетву кукуруза, пасуља и бундеве. Овако су наши преци садили од давнина.
Кукуруз омогућава влажнију микроклиму за пасуљ, пасуљу је значајан азот који усваја из ваздуха, а бундеве, обзиром на своју вегетацију и листове великог пречника, служе као живи малч.
Како код људи, тако и код биљака постоје добре и лоше комшије. Односно, постоје биљке које се заједно добро слажу и помажу у расту и развоју, али и оне које буквално једна другој сметају!
Примери добрих комшија су: шаргарепа и лук, који се узајамно штите од лукове и мрквине муве, боранија-купус, цвекла- шаргарепа, тиква-парадајз, црни лук-цвекла, купус-целер, краставац-боранија, паприка-шаргарепа, купус-грашак.
Лоше комшије, односно биљке које не би требало садити заједно су: боранија-бели лук, црни лук-грашак, купус-парадајз, паприка-парадајз, парадајз-кромпир.
Корисне биљке или тзв. биљке пријатељи, могу да се сеју или саде као ивичњаци, око целе баште или око појединачне леје. Такође, могуће их је садити по слободној процени, између поврћа у сваком делу баште, где за то имате места.
Верујемо да ћете озбиљно размислити уколико решите да подигнете повртњак на мањој парцели и да ћете искористити ове препоруке.

Извор: https://pupoljak.rs/2023/03/20/planiranje-povrtnjaka/

Srodni tekstovi

Оставите коментар