Како до најбољег приноса кромпира?

Аутор: draganadpetrovic
552 посета

Земљиште
За разлику од других гајених култура којима земљиште служи само као супстрат из кога путем кореновог система узимају воду и хранљиве материје, кромпир у земљишту ствара вегетативне органе – кртоле, ради којих се и гаји, а које се користе за исхрану. Због тога, кромпир захтева добра, лака и растресита земљишта, земљишта богата хранивљивим материјама. За садњу кромпира треба избегавати плитка и песковита земљишта, мање су плодна и осетљива на сушу. Треба избегавати и земљишта склона забаривању, угрожавају развој корена, односно наливање кртола. Кромпир захтева земљиште слабо киселе реакције са пХ 5,3-6,0. Реакција земљишта са пХ испод 4,5 и изнад 7,5 негативно делује на принос кромпира.

Топлота
Кртоле кромпира почињу да клијају на температури од 5ºЦ. Саде се када се земљиште загреје на 8-10ºЦ . Оптимална температура за образовање кртола је 15-18 ºЦ, а температура ваздуха 18-22ºЦ . Стабљика кромпира са лишћем веома је осетљива на ниске температуре, тако да већ на -1 до -2 ºЦ при нешто дужем дејству, може угинути. Високе температуре земљишта изнад 25 ºЦ неповољно утичу на образовање кртола, При температурама преко 29 ºЦ тај просец се зауставља. Негативни утицаји климатских чиниоца могу у великој мери бити елиминисани различитим мерама, као што су наводњавање, садња квалитетног и наклијалог садног материјала, савремена агротехника, адекватно ђубрење, заштита и др.

Плодоред
Кромпир је погодан предусев за гајење многих ратарских култура у плодосмени. Најбољи предусеви за кромпир су биљке које обогаћују земљиште органском масом и азотом: детелина, луцерка, природне ливаде, соја, стрна жита и др. Кромпир најбоље успева на новоразораним природним ливадама, луцериштима или вештачким травњацима. Погодан предусев за сетву озимих стрних жита. Иза себе оставља незакоровљено структурно земљиште и омогућује сетву у оптималним роковима. Не препоручује се гајење кромпира у дужој монокултури (највише две године), као ни иза биљака исте фамилије (паприка, парадајз, дуван).

Обрада земљишта
Обрађивање земљишта има веома важну улогу у технологији производње кромпира. Циљ те агротехничке мере је да се оранични слој земљишта доведе у повољно стање како би се биљке кромпира добро развијале, односно да би се створило више простора за лако ширење корена. Уколико је простор у коме се корен развија већи утолико ће биљке у њему наћи више хране. Циљ обрађивања је и да се земљиште измеша унетим ђубривима и учини доступно свим деловима кореновог система биљке. Обрада земљишта за садњу кромпира почиње у јесен. Стварају се повољни услови за раст и развој биљака и добијање високих приноса. Тиме се ствара акумулација зимске влаге у земљишту. Дубоко јесење орање треба почети колико је год могуће раније да би се искористила топла и рана јесен. Ако је у јесен обављено дубоко орање и дошло до измрзавања и стварања растресите структуре, довољно је у пролеће обавити тањирање тешким тањурачама.

Ђубрење
Принос је у корелацији са деловањем бројних чинилаца који омогућавају стварање повољних услова земљишта за образовање максималних количина органских материја. Од бројних чинилаца који повећавају плодност земљишта по важности и ефикасности издваја се ђубрење. Због великих количина минералних материја које се из земљишта износе приносом, постоје велики захтеви за минералним материјама.
Кромпир има највеће потребе за калијумом, азотом и фосфором. Количина и врста ђубрива зависе од планираног приноса кромпира и од предходног усева. Пре уношења ђубрива треба проверити плодност земљишта. За принос од 35 т/ха раног кромпира ђубрењем је потребно додати 100-140 кг азота, 110-150 кг фосфора и 160-260 кг калијума, а за принос од 35 т/ха касног кромпира ђубрењем је потребно додати 140-200 кг азота, 110-150 кг фосфора и 200-350 кг калијума. Највећи приноси се постижу комбинованом применом органских и минералних ђубрива.

Бобан Станковић, дипл.инж.пољ.

Извор: https://jugpress.com/poljoprivreda-kako-da-vam-krompir-uspe/

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар