Ивана и Иван Ђорђевић из села Вучић код Раче Крагујевачке нису се много двоумили чиме ће да се баве када су пер десет година покренули сопствену производњу цвећа. То је код Ивана већ породична традиција, јер његови родитељи су се тиме бавили још од осамдесетих година прошлог века, када су на цвеће прешли са гајења поврћа.
– Ја сам одрастао уз цвеће, а активно сам почео да помажем и укључио се производњу по завршетку школе – рекао је Иван, власник Расадника цвећа „Ђорђевић“, у емисији „Наша прича“ канала АгроТВ.
Данас у својих 3.000 квадратних метара стакленика, и још толико пластеника као и на отвореном успешно гаје чак осамдесетак врста различитог цвећа.
– Толика квадратура делује много, али за цвећарство је то, заправо, мало јер биљке траже да буду раздвојене. Због тога сваком произвођачу увек фали простора – објашњава Иван потребе овакве производње.
Каже да је нагласак увек на три четири биљке које иду сезонски – цикламе, мушкатле, примуле… али да увек има много више оних које су неком интересантне али не иду у великој количини.
Али, генерално продаја саксијског и собног цвећа нема сезону одмора, па понуда мора да буде разноврсна и константна. Предаха нема, јер преплићу се производња и продаја.
– Ми данас производимо буквално 365 дана у години, а продаја креће са Осмим мартом, па онда пролећна која је засађена у јесен … па тако све до јесење продаје биљака које смо, опет, посадили у пролеће – напомиње Иван.
А биљке траже најидеалније услове које могу да добију да би развиле пун потенцијал. Од тога да има довољно воде, а да није презаливена, да има сунца али да не изгори, од новембра до марта тражи стално загрејану просторију, а пре свега да настане из квалитетног семена и у квалитетном тресету.
Због захтева грејања, који је код Ђорђевића још на угаљ и делом нафту, то је и велики трошак у производњи. Због тога су они инвестирали и у „енергетске завесе“, текстилне параване којима се зими смањује запремина грејаног простора, а лети за засенчивање.Иван објашњава да производња јесте обиман и захтеван посао али да је продаја још интензивнија.
– Треба очистити и упаковати сваку биљку да изгледа лепо и привуче купца а то изискује највише посла – каже Иван.
А купаца има и на мало и на велико, и то доста сталних.
– Ми продају заснивамо делом на уговореном снабдевању продавница, маркета, цвећара, а делом „напамет“ за купца који ће се, верујемо, појавити кад дође време за велепродају. Продаја не варира много, може да буде до десет одсто годишње – каже Иван.
Он напомиње да се некада од цвећарства могло мого боље живети, али и да се данас може добро, уколико можете да се носите са конкуренцијом и све захтевнијим тржиштем. Проблем су цене готових производа, које се у цвећарству нису мењале деценију, а репроматеријал стално поскупљује.
Због тога ће ове године и они морати да подигну цене.
Тренд потрошње цвећа у Србији је у успону и расте по годишњој стопи од 10 одсто, уз промет који премашује 27 милиона евра на домаћем тржишту, подаци су Привредне коморе Србије.
Од укупне спољнотрговинске размене извоз је вредео 5,4 милиона, а увоз 22 милиона евра. Само извоз ружа из Србије вредео је прошле године 2,7 милиона, а увоз 250 хиљада евра. Укупна вредност извоза цвећа је била већа за 28 одсто, а увоза за 45 одсто у односу на 2020.
Извор: https://www.agrotv.net/cvece-je-teze-prodati-nego-proizvesti/
