Време бербе плодова дуње пресудно утиче на квалитет и њихова технолошка својства, с обзиром на чињеницу да се хемијски састав најинтензивније мења око месец, месец и по дана пред бербу.Пошто дуња врло дуго вегетира, расте и до краја октобра, прераном бербом настаће врло велики губици у тежини (до 1% дневно), али и у квалитету. Складишна способност ће им се умањити, а увећаће се губици при чувању.
Уколико се дуње касно уберу постоји опасност од прекомерног опадања и јаче појаве трулежи при складиштењу. Због тога при каснијој берби плодове треба што краће чувати и брже прерадити.
Време бербе плодова дуње се у пракси одређује углавном по боји покожице, лакоће одвајања плодова од гране, боји семењаче семенке, броју дана од пуног цветања, рефрактометром и др. Физиолошка зрелост се препознаје по томе што плодови достижу максималну крупноћу за дату сорту, добијају жуту боју и лако се одвајају са родних гранчица.
Илустрација: Време бербе плодова дуње се одређује по боји покожице и лакоћи одвајања плодова од гране
Важно је запамтити да се дуња за конзумацију бере у физиолошкој, а за прераду у пуној зрелости. Врањска и лесковачка дуња се беру на око 160 до 170 дана од времена пуног цветања. Плодови дуње се беру тако што се плод обухвати руком, благо уврне и окрене на горе. Плодови врањске и лесковачке дуње немају праву петељку што поједностављује бербу, транспорт и чување, јер не долази до механичких повреда од убода петељки.
При берби би требало пазити да се не ломе гранчице које носе плодове, јер ће оне носити родне пупољке за наредну годину.
Дуњу треба брати по сувом и лепом времену, од доњих грана и постепено прелазити на више, чиме се опадање плодова своди на минимум. Због тога што плод дуње има тврдо месо, у пракси влада мишљење да она није осетљива на ударе. Међутим она је као и јабука и крушка веома осетљива на ударце и механички оштећена места врло брзо оксидишу и потамне.
Дуње за употребу у свежем стању треба презентирати у холандезима у којима су дуње сложене у једном слоју. Употреба уложака није неопходна због крупноће плодова. Дуње намењене индустријској преради беру се у бокс палете које се празне на дну или у пластичне јабучаре а транспортују се у расутом стању.
Одређивање зрелости помоћу рефрактометра је најбржи и поуздан начин за одређивање времена бербе код дуње и осталог воћа. Рефрактометар је оптички мерни инструмент помоћу којег се врши одређивање садржаја шећера у грожђаном соку (шири) и различтим воћним соковима. Најчешће се користи за проверавање зрелости плодова на пољу, што је од велике важности за утврђивање времена бербе воћа и грожђа, већином је радна температура 20°Ц. Ова врста теренског мерења врши се у циљу добијања квалитетних финалних производа (сокова, вина, сирупа, и сл.) или свежих плодова. Рефрактометар се најчешће користи у виноградарству и воћарству. Рефрактометар најчешће вредност садржаја шећера показује у јединицама Бриџ-а: 1%Бриџ= 1г шећера/100г раствора, тј. 1%Бриџ = 1% шећера.
Илустрација: Плодови дуње се могу чувати у подрумима
У нашим условима плод лесковачке дуње у пуној зрелости садржи просечно од 11-15% укупних шећера.
Дуња се чува до три месеца, на температури 0 до 2 степена, и релативној влажности ваздуха од 90%, под условом да је заштита у засаду правилно спроведена, а плодови третирани фунгицидима пре уношења у хлађено складиште. Имајући у виду да се дуња бере касно у октобру, када су прошле високе температуре, плодови се могу релативно добро чувати у добро проветреним подрумима, или сличним просторијама, до почетка јануара, па чак и до марта, у зависности од сорте.
Извор: дипл. инж. Михајло Жикић, ПССС Зајечар
Извор: https://www.agrotv.net/odredjivanje-optimalnog-vremena-berbe-dunje-2/
ФОТО: Pixabay/ Unsplash
