Само у последња 24 сата град је падао готово у свим деловима земље. Оштећени су објекти и аутомобили, али су највећу штету претрпели пољопривредни произвођачи. Директор Управе за заштиту биља Небојша Милосављевић каже за РТС да комисије локалних самоуправа процењују штету, као и да ће се за неколико дана знати колико она износи. Поручује да се мора променити начин размишљања пољопривредника, да не могу само да гледају у небо и чекају шта ће се десити, већ да ураде све да спрече да им непогоде нанесу штету која је непоправљива.Небојша Милосављевић наводи да су у овом тренутку комисије локалних самоуправа на терену и процењују штете које је овај град нанео.“Министарство пољопривреде прикупља све те податке, за неколико дана ћемо знати обим тих штета“, додаје Милосављевић.
Истиче да ово екстремно време које се дешава последњих година треба све нас, а посебно пољопривредне произвођаче, да натера да размисле како да се боре и да превенирају све оно што се сада дешава.
„Пољопривредни произвођачи могу да ураде много тога. Министарство пољопривреде већ чини, пре свега у осавремењавању и оспособљавању противградних станица“, наводи Милосављевић и додаје да су уложена огромна средства за поставку ласерских ракетних станица.
Објаснио је да је циљ да се у кратком времену испали велики број ракета, као и да је било ситуација када је испаљено и 1.000 ракета.
„То значајно смањује штету коју градоносни облаци могу да нанесу, али не може 100 посто да заштити усеве. Основно што пољопривредни произвођачи могу да ураде је да осигурају своје усеве“, истакао је Милосављевић.
Навео је да је много противградних станица сада аутоматизовано, као и да се ефекти већ виде и штете су значајно мање.
„Ипак, уз сву технику коју применимо није могуће победити природу. Ми смо само гости на овој планети и морамо да се тако и понашамо“, поручује Милосављевић.
Указао је да је Србија земља која у малом проценту осигурава своје усеве, али да је то оно што морамо да променимо.
„Значајно је да у последњих неколико година се тај проценат повећава, пре свега због регреса, односно субвенција које Министарство пољопривреде издваја за те намене и оне се крећу од 40 па до 70 процената, зависно од територије где се пољопривредни произвођачи налазе“, објаснио је Милосављевић.
Друге мере су, како каже, системи за наводњавање и подсетио да смо у претходном периоду имали сушни период са екстремно високим температурама.
„Тада су пољопривредни произвођачи гледали у небо и чекали кишу. Неки су се јако обрадовали овом кишном периоду, али тај град је учинио своје“, додаје Милосављевић.
Нагласио је да су важна ставка и противградне мреже.
Министарство сваке године издваја значајна средства за субвенционисање осигурања. Ипак се свест наших пољопривредника о потреби осигурања споро мења, а Милосављевић каже да они углавном мисле да се то неће десити и следеће године и да неће њима.
„То мора да се промени. Ово време нас тера да размишљамо мало другачије. Они морају да слушају речи стручњака и морају да се понашају у складу са оним што је за њих добро. Дакле, не могу да гледају само фактор небо и да чекају шта ће се десити, морају да ураде све да спрече да им те непогоде нанесу штету која је непоправљива“, поручује Милосављевић.
Поједине општине траже увођење ванредне ситуације
Поједине општине у Србији траже увођење ванредне ситуације како би се надокнадила причињена штета, а на питање колико је реално очекивати подршку из буџета, Милосављевић каже: „Видећемо“.
„Још увек се процењују штете и на основу тих процена ће се одлуке доносити. Ја као најбољу меру видим користити буџет који је већ опредељен за те намене, а не тражити накнадно исплату штете онда када је она већ учињена“, каже Милосављевић.
Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4448222/nevreme-poljoprivrednici-osiguranje.html
