Трагајући за енергетски ефикасним решењем у заливним системима компанија Ингел агро, на челу са електроинжењером Миланом Угљанином, осмислила је јединствени електрифицирани ренџер за наводњавање њива, а ова иновација отворила им је врата иностраних тржишта, па су са својим производом већ присутни у Мађарској, Шпанији, Белорусији и Казахстану.
Угљанин и његов тим дошли су до иновативног решења у електрификацији заливних система са применом напона од 1.000 волти. Први пут у свету овај напонски ниво је успешно примењен за електрификацију покретне машине за вештачки кишу типа ренџер, а за свој подухват овај електроинжењер је 2017. године награђен другим местом у избору за најбољу технолошку иновацију у Србији.
– Ренџери су линеарне машине за наводњавање које се крећу дуж канала и до три километра. Вода се преко пумпног дизел агрегата захвата из канала и преко распрскивача постављених дуж машине дистрибуира по пољу. Ренџери су релативно велики потрошачи нафте, од 15 до 30 литара на сат. Током интензивног рада у сезони наводњавања потроше и више од пет тона нафте – објашњава Милан Угљанин.
Коментаришући предности ових машина у односу на класичне системе за наводњавање, наш саговорник каже да је предност ренџера у односу на пивот системе у томе што не захтева изградњу црпне станице и што може у потпуности да покрије кишом парцелу правоугаоног облика. У исто време, велики недостатак ренџера је што троши велику количину нафте за покретање пумпе и за сопствени погон.
– Ренџери се користе углавном на великим парцелама правилног облика и површине од 100 до 400 хектара – додаје он.
На питање како су дошли на идеју да направе електрифицирани ренџер за наводњавање њива, Угљанин каже да су се трагајући за економичним начином електрификације машина и пумпи за заливне системе суочили са чињеницом да је уобичајено коришћени напонски ниво од 400 волти недовољан и самим тим техно-економски неприхватљив.
– Други уобичајени напонски ниво од 20.000 волти је прескуп и безбедносно неприхватљив. Усвојили смо оптимално међурешење применом 1.000 волти. Ова вредност напона је довољна за пренос потребне снаге, а са друге стране безбедна за експлоатацију у веома неповољним условима какве иначе сусрећемо у пољопривреди – објашњава он.
Илустрација: Ренџери се користе углавном на великим парцелама правилног облика површине до 400 хектара
Заливни систем са 1.000 волти доступан је како великим, тако и малим пољопривредним произвођачима који обрађују десет и више хектара.
– До сада смо изградили више од 20 оваквих система и сви они раде беспрекорно. Главни разлози због којих се овај систем не примењује у пракси у довољној мери је што купци зазиру од примене иновативних решења, што је разумљиво, а главни саветници су им стручњаци у електродистрибутивним предузећима који се слепо држе устаљене праксе, која је узгред речено погрешна када је реч о електрификацији заливних система. Наиме, електродистрибуције упорно примењују концепт електрификације урбаних средина за електрификацију заливних система, које заправо треба посматрати као веома распрострањен ‘површински рудник’. Као такав он захтева примену техничког концепта који је близак индустријском-рудничком, а не урбаном-сеоском – напомиње Угљанин.
У Србији тек неколико процената обрадивог земљишта под системима за наводњавање
На питање колико новца је потребно за улагање у један овакав систем за наводњавање наш саговорник каже да се цена електрификације заливних система креће од неколико десетина па до неколико стотина хиљада евра, зависно од величине поља и удаљености тачке прикључка на електродистрибутивну мрежу.
– Пракса је показала да се уложени новац у електрификацију заливних система враћа кроз остварене уштеде за период од две до пет година – додаје он.
Када је реч о системима за наводњавање у Србији, колико су они иновативни и где је позиција наше земље у поређењу са другим државама у региону и ЕУ, Милан Угљанин каже да смо знатно испод просека, чак и у окружењу.
– Већ више деценија се прича да је у Србији под наводњавањем свега неколико процената обрадивог земљишта. Са овим уделом смо далеко испод многих европских земаља, али и земаља из окружења, где се проценти крећу од 15 до 60 одсто. У време санкција највећи број заливних система је уништен као последица људске небриге. Свега неколико добрих примера има где су одговорни директори са својим сарадницима, а пре свега добри људи, током деведесетих сачували комплетну инфраструктуру пољопривредних газдинстава, па тиме и заливне системе – подвлачи.
Илустрација: Са све чешћим сушним летима заливање постаје неопходно и на српским њивама
Што се тиче износа који је неопходно уложити у наводњавање, Угљанин каже да се инвестиције за изградњу заливних система крећу од 2.500 до 4.000 евра по хектару, а уложено се врати за период од две до четири године кроз повећан обим производње или промену сетвене структуре.
– Држава помаже кроз субвенције изградњу заливних система, са учешћем од 40 до 70%. Нажалост, нема довољно средстава за шири обим подршке. Држава такође помаже пољопривредницима кроз електрификацију поља из буџетских средстава. Ингел са применом 1.000 волти смањује инвестицију за минимум 50%, па и до неколико пута у односу на примену уобичајених решења заснованих на изградњи далековода и трафостанице напонског нивоа 20.000 волти. Наше решење је засновано на кабловском разводу, па се избегава постављање енергетских стубова по пољу – објашњава Угљанин.
Због знатно мање инвестиције у систем са 1.000 волти, на веома конкурентан начин се потискују дизел агрегати из употребе, чиме се даје и конкретан допринос заштити животне средине.
– Компанија Ингел са сигурношћу тврди да би буџетским средствима која се одвоје за електрификацију, на пример, 1.000 хектара заливног система, употребом нашег иновативног решења са 1.000 волти могло да се електрификује минимум дупло више хектара, и то тако што бисмо иза себе оставили чиста и незагађена поља. На ораницама Србије би се ова уштеда мерила стотинама милиона евра – закључује Милан Угљанин.
Извор: https://www.ekapija.com/where-to-invest/3911528/inovativni-elektrificirani-rendzer-za-navodnjavanje-njiva-stedi-vreme-i-novac-ratarima
ФОТО: Pixabay
