Сунцокрет и соја, спадају у ратарске културе које се сеју у пролеће када се температура сетвеног слоја земљишта устали од 8-10° Ц. За сунцокрет око 8° Ц, а за соју од 8-10 °Ц. То су културе које траже да се о њима брине,да се стално надгледају, и најмању промену коју видимо на усеву, треба одмах да реагујемо, тако да уз нечију стручну помоћ пронађемо узрок.
Мере неге код сунцокрета и соје, спроводимо да би тек изниклим биљкама и касније, омогућили несметан пораст, пролазак кроз све фазе развоја, и формирање свих органа неопходних за цветање, оплодњу, и наливање зрна, и касније обављања успешне жетве.
У производњи наведених култура срећемо се са широколисним и усколисним коровима, који се могу решити на два начина, хемијски И механички. Код сунцокрета се решавају после сетве пре ницања, а током вегетације против усколисних корова . Код соје хемијски се решавају пре сетве инкорпорацијом, после сетве пре ницања, до треће тролиске против усколисних и широколисних, и касније до цветања само против усколисних корова. Појавом хибрида сунцокрета толерантних на трибенурон-метил,омогућено је да се реши проблем, неких доста присутних широколисних корова као што је паламида, чичак… Све пестициде па и хербициде применити увек само по препоруци стручног лица за заштиту биља.
Механички начин подразумева међуредну култивацију, која нарочито код соје треба да буде примењена, пошто је нарочито осетљива у раним фазама развоја на присуство корова. Корови су конкуренти, узимањем хране, и воде смањују принос и својим присуством отежавају саму жетву и смањују квалитет зрна.
Са међуредном култивацијом, ми се истовремено, боримо против корова, разбијамо покорицу и растресамо површински слој земљишта, неки то чак зову и озрачивање истог. О борби против корова је објашњено. Шта постижемо разбијањем покорице, па то да чувамо влагу која је акумулирана у земљишту, на начин да су прекинуте поре којима се влага диже из дубљих слојева земљишта и испарава са површине земљишта. Приметили сте сигурно да је покорица увек сува .
Има стара изрека “три мотик , једна киша” која нам говори о значају међуредне култивације на чување влаге. Исто тако ми међуредном култивацијом постижемо и побољшавамо присуство ваздуха у земљишту што помаже раду микроорганизама у превођењу у приступачни облик хранљивих материја као и раду квржичних бактерија код соје , а кроз повећање количине везаног азота И на сам принос.
Изостанком ове мере , међуредне култивације ми успоравамо пораст И развиће гајених биљака , слабије развијање кореновог система ,стварају се анаеробнеи услови у земљишту И повећано губљење влаге са површине земљишта што све утиче на смањење приноса.
Задатак је да пазимо да корови не прерасту, да земљиште није превлажно, да поштујемо дубину обраде и размак од биљака, и да после међуредне култивације оставимо равну површину како би површина са које испарава влага била што мања. Све се врти око влаге, и борбе против корова, пошто су конкуренти гајеним биљкама,а треба поштовати и чињеницу да је при одговарајућој влажности земљишта већа минерализација органске материје.
Прва међуредна култивација треба да почне када сунцокрет има 1-2 пара правих листова, заштитна зона треба да је 20 цм, а дубина продирања радних органа 5-6 цм. Друга култивација се врши две недеље после прве. Уколико је уништаван ризомски сирак хербицидима треба сачекати да се коровске биљке осуше. Препорука наше службе је да се код сунцокрета изврши једна међуредна култивација уколико на парцели постоји проблем са коровима или покорицом. Доскоро се мислило да се култивирањем не утиче на повећање приноса сунцокрета. Новији подаци говоре управо супротно, да је само са једним међуредним култивирањем могуће повећати принос сунцокрета за око 200 кг/ха у производним условима. Наша небрига према земљишту главни је кривац. Уништавање органске материје неминовно доводи до бржег стварања покорице лошијих водно ваздушних особина земљишта, тако да сада на већини земљишта међуредна култивација доводи до повећања приноса зрна сунцокрета.
Млад усев соје
Уобичајено је да се усеви соје култивирају два пута у току вегетације. Први пут се култивира кад усеви соје имају прве сталне листове. Соја се може култивирати више пута, све до „затварања половине међуреда“. Међуредним култивирањем побољшава се функционисање квржичних бактерија, што се позитивно одражава на висину приноса соје. Када се култивира први пут, радни органи култиватора могу бити ближе редовима, а дубина треба да буде око 10 цм. У наредним култивацијама мора се водити рачуна о развоју кореновог система, те је препоручљиво да се иде на мању дубину (6-7цм други пут, сваки наредни 4-5цм), а да заштитна зона буде шира, како не би дошло до оштећења кореновог система и стабла биљака.
Где год је могуће треба примењивати и меру неге наводњавање, пошто код соје је одлучујуће у постизању високих приноса да влага у фази цветања, оплодње и наливања зрна буде оптимална. Соја се обично залива три пута, и то у фази почетка и завршетка цветања, и током наливања зрна.
Из свега треба извући закључак да мере неге, а и међуредна обрада спада ту, утичу на повећање приноса, и због тога су економски исплативе. Треба их примењивати сваке године, како због земљишта тако, и због повећања приноса.
