Лист дувана добио на вредности (фото и видео)

Аутор: Gdjakovic
90 посета

Расађивање дувана сорте Берлеј за потребе сенћанске фабрике дувана компаније „Јапан тобако интернешнел“(ЈТИ) приведенео је крају у атару Малих Пијаца.

Тибор Алмаши

Сенћанска фабрика је након десет година паузе лане обновила уговарање Берлеја, што је подстакло неколицину пољопривредних газдинстава да се опет посвете овој захтевној али исплативој производњи.

Тибор Алмаши расад дувана производи за своје потребе, али и за друге произвођаче, кооперанте компаније ЈТИ. Он је на свом газдинству ове сезоне повећао површину под дуваном са 1,3 на три хектара.

– Уз производњу поврћа, којом се примарно бавимо, повећали смо површине под дуваном, јер смо прошле године добро прошли. Све је било коректно приликом откупа, нисмо имали никакве примедбе, а и цена је била стимулативна, тако да очекујем да ће сезона бити добра. У време расађивања није баш било превише киша, ветар је додатно исушивао песковите оранице, али важно је да се расад стави што дубље, да само срце биљке остане непољу. Тада се расад добро прими. Иначе, по хектару је потребан склоп од око 12.000 струкова – каже Алмаши, који расад узгаја за потребе свог газдинства и за још десетак хектара на којима Берлеј узгајају други пољопривредници.

Задовољство лањским учинком у узгоју жутог листа не скрива ни Ђерђ Пап, на чијој се њиви вредно радило на расађивању. За воланом трактора био је домаћин, док су вредне руке храниле садилицу.

Ненад и Горан Грубанов – фото: Горан Ђаковић

– Лане смо производњу Берлеја обновили на једном хектару, па смо сад повећали површину за два хектара. Највећи проблем је што се тешко могу наћи сезонски радници, те настојимо да што више посла обавимо породично и тако смањујемо издатке, јер у производњи дувана потребно је доста вредних руку – каже Пап.

Породично газдинство Горана Грубанова, у коме су и двојица синова Ненад и Радован,  уназад годинама фокусирано је на производњу разног поврћа, од шаргарепе, першуна до кромпира, али пошто се некада бавила узгајањем дувана, овог пролећа Грубанови се нису пуно двоумили.

Милан Бјеливук

Од аванса до помоћи стручњака

Није згорег напоменути да се и компанија ЈТИ потрудила да обезбеди фармерима све услове за успешну производњу дувана, од авансирања трошкова производње, репроматеријала, до помоћ стручњака. И не само то, већ се уз њену помоћ пољопривредници могу ући у набавку система за наводњавање и друге опреме по повољним условима. Менаџер производње дувана у компанији ЈТИ Милан Бјеливук констатује да је после деценије паузе повратак у производњу Берлеја, који се највише узгајао на северу Бачке, био тежак, међутим, добрим условима који су понуђени успели су да уговоре 200 посто више површина под овим типом дувана на северу Бачке и Срему.  Претходних деценија производња дувана сорте Вирџинија је интензивирана на подручју Срема и Мачве, а Берлеј се задржао на веома малим површинама. Компанија ЈТИ сарадњу остварује са око 350 пољопривредника. Дуван типа Берлеј суши се у природним условима, а Вирџинија у сушарама што је скупље за утрошак енергената, па сходно томе откупне цене Берлеја су нешто ниже. Међутим, по речима Бјеливука највећи утицај на цену има цена радне снаге, па се и о томе води рачуна да би фармери били задовољни  крајњом рачуницом, јер је циљ компаније ЈТИ да се ангажују нови произвођачи и повећава производња.

– Сходно прошлогодишњим условима и конкурентским усевима, где је дуван имао једини загарантовану цену, успели смо да ове године уговоримо производњу Вирџиније на већим површинама за 19 посто у односу на прошлу годину, тако да је обезбеђена производња на око 2.200 хектара – предочава Милан Бјеливук.

– Расадили смо Берлеј на једном хектару, јер толико имамо простора за сушење листа. Поучени искуством Тибора Алмашија и других комшија, очекујемо да ће труд око дувана бити исплатив колико и поврће. Отворила се сад та прилика па ћемо видети, ако буде успешна сезона за дуван ћемо издвојити већу површину. Имамо услове за наводњавање и мислим да неће бити проблема – напомиње Горан Грубанов.

Уз оца, два сина Ненад и Радован узданице су газдинства. Иако је завршио банкартсво, Радован се определио за пољопривреду, док је млађи Ненад после осмољетке остао привржен паорлуку, а и трећи Горанов син планира повратак из Аустрије у намери да се бави пољопривредом.

– Волим живот на селу и послове у пољопривреди. Поврће нам је до сада била главна преокупација, пробаћемо сада и дуван, па ако буде добро, следеће године садићемо више – најављује Ненад Грубанов.

Статистка потврђује добру зараду

Производња дуванских производа и научно истраживање и развој су делатности које се већ неко време налазе при врху листе највећих зарада у Србији, а сада су премашила магичну границу од 200.000 динара.

Они који су се бавили ферментацијом и прерадом дувана могли су да очекују зараду од 208.895 динара, показују подаци Републичког завода за статистику. На трећем месту најплаћенијих делатности налазе се они који се баве научним истраживањем.

Њихова просечна примања у марту су износила 205.547 динара. Према најновијим подацима о просечним зарадама за март, програмери су и даље ненадмашни са просечном зарадом од 289.450 динара пренела је Политика.

Милорад Митровић

Извор: ДНЕВИК

Srodni tekstovi

1 коментар

mature porn 26. мај 2024. - 17:24 Одговори

Оставите коментар