За ову културу исплативост и организација производње одговарају произвођачима

141

Посетили смо вредне домаћине  у селу Мале Пијаце код Суботице, где смо разговарали са Миланом Бјеливуком, менаџером агрономије у компанији Јапан Тобаццо Интернатионал (ЈТИ). Разговарамо о томе како генерално изгледа производња дувана у Србији и како неко може да се одлучи и започне производњу дувана, било да је нов у томе или жели да се врати након паузе. Тренутно су у току радови на расађивању дувана.

Основни услов за гајење дувана је да пољопривредник има регистровано пољопривредно газдинство. Такође, потребно је имати најмање три  хектара обрадивог земљишта за почетак производње дувана типа Вирџинија, јер је то површина оптимална за један сушни капацитет. Пољопривредник мора имати сопствену производњу расада. За тип дувана Берлеј површина није лимитирана. Она зависи од површине сушаре коју произвођач има. Производња расада код типа дувана Берлеј је организована од стране ЈТИ код неколико произвођача. Контролу производње расада код оба типа дувана врши служба Агрономије комшаније ЈТИ. У Србији се гаје две врсте дувана: Виргинија и Берлеј. Гајење Виргиније је сложеније, јер се бере више пута, док се Берлеј бере тако што се цела биљка сече и суши.

ЈТИ у Србији гаји Виргинију на нешто више од 2200 хектара у сарадњи са пољопривредним произвођачима, док се Берлеј гаји на око 34 хектара. Укупно 354 произвођача гаји Виргинију, а 28 гаји Берлеј. Све количине дувана откупљује ЈТИ.

Највећи изазов у производњи дувана је кратак период вегетације, стога нам је фокус на оним праксама који ће ублажити кратак период вегетације. То су следеће праксе: померање садње ка априлу када то временски услови дозволе, правилним односом варијетета да би се сушни капацитет максимлано искористио и не мање важним, повећањем површина под наводњавањем.

Процес производње расада и садње дувана

Производња расада дувана почиње крајем фебруара и траје до краја периода расађивања у мају. У Србији се саде веома рани, рани и средње стасни варијетети дувана. Произвођачи Виргиније сами производе свој расад, док расад за Берлеј добијају од компаније.

Редовно кошење, заштита расада, контрола количине хранива у води за расад и фаза каљења пред садњу су кључни у процесу производње расада. Компанија ЈТИ набавља репроматеријал и нуди најбоље цене на тржишту. Дуван се бере око 60 дана након садње, при чему сепрва берба обавља када листови још нису потпуно зрели, да би се касније бербе обављале када листови достигну пуну зрелост. Знаци да је дуван зрео и спреман за бербу су светло зелена боја, главно ребро треба да буде 2/3 бело и да буде опуштено надоле.

Квалитет дувана и његова намена

Према Милану Бјеливуку, дуван мора достићи одређене стандарде квалитета да би био спреман за тржиште. „Прошла година је била најуспешнија година када је у питању Виргинија откако се компанија Јапан Тобаццо Интернатионал бави овом производњом,“ каже Бјеливук, наглашавајући успех и квалитет произведеног дувана.

Дуван произведен у Србији углавном се користи за производњу дувана за шишу и као ижиљен (одвојена ламина (плојка) од ребра). Дуван произведен за шишу  извози се у Египат где се налази фабрика. Откупна цена дувана се базира на анализи трошкова производње, укључујући трошкове репроматеријала, радне снаге, горива за сушење и осигурања. Цена прошле године за Виргинију је била око 4 ЕУР за 1 кг сувог дувана.

Компанија подржава пољопривредне произвођаче кроз целу сезону, дајући авансе за бербу и сушење, као и вишегодишње зајмове за набавку опреме попут система за наводњавање, трактора, прскалица и сушара.

Дуван се враћа на поља око Суботице

Посетили смо домаћина Тибора Алмашија из Малих Пијаца који тренутно расађује дуван. „Већ тридесет година сам у производњи дувана. Прошле године смо почели да радимо са ЈТИ. Плаћено је 450 динара за килограм, што је солидна цена. Добили смо подршку у виду вештачког ђубрива, хемикалија и радника, све су они финансирали. Ове године ћу први пут користити подршку за изградњу хале од 420 квадратних метара, где ћемо сушити дуван у целим биљкама. Прошле године сам имао 1,3 хектара и произвео сам 4300 кг сувог дувана.“

Разговарали смо и са Гораном, који са сином расађује дуван на једном хектару, јер толико имају могућности за сушење. „Нисам радио дуго, али ми је Тибор рекао да се исплати. Сада се враћамо поново у производњу. Радимо поврће и дуван. Надамо се да ће обе културе бити исплативе. Имамо могућност наводњавања. Имам три сина, двојица су заинтересована за пољопривреду, док трећи планира да се врати из Аустрије.“

Милан Бјеливук, са својим богатим искуством и дубоким знањем о производњи дувана, многи пољопривредници сматрају непроцењивим извором информација и подршке. Његова посвећеност и стручност доприносе успеху производње дувана у Србији.

Берлеј и Виргинија

Различите врсте дувана захтевају различите приступе у производњи и имају специфичне карактеристике које их чине јединственим. Милан Бјеливук, стручњак за гајење дувана односно агроном у компанији Јапан Тобаццо Интернатионал (ЈТИ), помаже нам да разумемо разлике између две најзначајније врсте дувана у Србији: Берлеј и Виргинија.

Берлеј дуван

Берлеј је врста светлог сушеног дувана која се користи претежно за производњу цигарета. Овај дуван се сече у целини када су доњи листови зрели, а затим се биљке вешају у сушаре где се суше на ваздуху. Процес сушења може трајати неколико недеља, а током тог времена лишће мења боју од зеленкасте до тамно смеђе према инсерцијама од доњих према горњим, само што у сушарама то изгледа другачије јер су стабљике обешене наопачке, тако да су горње бербе доле и оне се задње суше.

Листови Берлеј дувана су танки и светли, с високим садржајем никотина и ниском количином шећера, што му даје специфичан, благо горкаст укус. Овај дуван се углавном користи као пунило у цигаретама због своје способности да апсорбује различите ароме.

Виргинија дуван

Виргинија (познат и као светли дуван) је најраширенија врста дувана за цигарете. Гаји се на пољима која су добро осунчана, а листови се беру у више наврата, како сазревају одоздо према врху биљке. Суши се у специјалним сушарама, где процес сушењатраје до седам дана у зависности од зрелости убраног дувана и укључује контролисано сушење на високим температурама кроз 4 фазе: жућење, фиксирање боје, сушење ламине и на крају сушење ребра. Како фазе сушења протичу тепература се повећава и на крају сушења она достиже 68˚Ц. Након завршетка сушења, листови дувана су суви и има врло низак проценат влаге у себи и да би се могло руковати са њима у шта улази: сортирање, пребирање и паковање, пролази завршну фазу, а то је кондиционирање дувана (додаје се одређена количина влаге листовима: за Виргинију је то до 16%, а за Берлеј 18%). Дужина овог процеса зависи од квалитета осушеног дувана. Што је дуван квалитетнији брже прима влагу. Овај процес сушења даје листовима златножуту боју и помаже у развоју слатког укуса.

Листови Виргинија дувана су богати шећерима, што им даје сладак и благ укус. Дуван је лаган и ароматичан, што га чини популарним за употребу у цигаретама. Квалитетан Виргинија дуван има светло зелену боју пре сушења, а након сушења златно-жуту боју.

Разлике између Берлеј и Виргинија дувана

1. Боја и укус:

о          Берлеј: Тамнији дуван са јачим, горчим укусом због ниског садржаја шећера и високог садржаја никотина.

о          Виргинија: Светлији дуван са слађим, блажим укусом због високог садржаја шећера.

2. Начин сушења:

о          Берлеј: Суши се на ваздуху (аир-цуред), што му даје специфичну тамно смеђу боју.

о          Виргинија: Суши се помоћу топлоте (флуе-цуред), што му даје златножуту боју.

3. Употреба:

о          Берлеј: Углавном се користи као пунило у цигаретама и за производњу дувана за жвакање и луле.

о          Виргинија: Претежно се користи за цигарете због свог благог и слатког укуса.

Милан Бјеливук, са својим богатим искуством и дубоким знањем о производњи дувана, многи пољопривредници сматрају непроцењивим извором информација и подршке. Његова посвећеност и стручност доприносе успеху производње дувана у Србији. Квалитетан дуван, било да је Берлеј или Виргинија, мора достићи одређене стандарде да би био спреман за тржиште. Бјеливук истиче да је прошла година била најуспешнија година за Виргинију откако ЈТИ послује у Србији, што потврђује високи стандард квалитета и успешности производње.

Дуван произведен у Србији углавном се користи за производњу дувана за шишу и као ижиљен, Дуван произведен за шишу извози се у Египат где се налази фабрика. Откупна цена дувана се базира на анализи трошкова производње, укључујући трошкове репроматеријала, радне снаге, горива за сушење и осигурања. Цена прошле године за Виргинију је била око 4 ЕУР за 1 кг сувог дувана.

Компанија ЈТИ подржава пољопривредне произвођаче кроз целу сезону, дајући авансе за бербу и сушење, као и вишегодишње зајмове за набавку опреме попут система за наводњавање, трактора, прскалица и сушара. Ова подршка омогућава произвођачима да унапреде своју производњу и постигну висок квалитет дувана.

Историја узгоја дувана у свету

Дуван има дугу и богату историју која се протеже хиљадама година уназад. Његово порекло, узгој и ширење по свету представљају фасцинантан део глобалне културне и економске историје.

Први узгајивачи дувана били су домороци у Америци пре више од 2000 година п.н.е. Археолошки докази показују да су древне цивилизације попут Маја и Астека користиле дуван у верским и медицинским обредима. Они су гајили различите врсте дувана, које су користили за пушење, жвакање и као део ритуала. Доласком Кристофора Колумба у Нови свет 1492. године, Европљани су први пут ступили у контакт с дуваном. Колумбо је приметио да домороци користе дуван, и то је изазвало интересовање међу Европљанима. До средине 16. века, Португалци и Шпанци су почели да гаје дуван у својим колонијама, а биљка се убрзо проширила по читавој Европи. Француски дипломата Јеан Ницот, по којем је никотин добио име, промовисао је употребу дувана као лековитог средства.

У 17. веку, дуван је постао кључна комерцијална култура у британским колонијама у Америци, посебно у Вирџинији. Јохн Ролфе је 1612. године успешно увео комерцијални узгој Виргинија дувана у Вирџинији, што је означило почетак велике експанзије дуванске индустрије у Северној Америци. Плантаже дувана су постале економски покретач и довеле до значајног друштвеног и привредног развоја.

Модерни узгој и индустријализација

Током 18. и 19. века, узгој и производња дувана су се индустријализовали. Парне машине и други технолошки напреци омогућили су масовну производњу цигарета и других дуванских производа. Дуван је постао широко распрострањен и комерцијално важан широм света, са великим компанијама које су доминирале индустријом.

У 20. веку, дуванска индустрија је наставила да расте и да се развија. Дуван је постао кључна компонента у економијама многих земаља. Међутим, са порастом свести о здравственим ризицима повезанима с пушењем, индустрија се суочила са новим изазовима, укључујући регулације и ограничења рекламирања.

Узгој дувана је постао софистицирана индустрија, са напредним техникама узгоја, бербе и прераде које омогућавају произвођачима да задовоље високе стандарде квалитета и различите потребе тржишта. Од домородачких ритуала до модерне индустријске производње, дуван је имао значајан утицај на економије и културе широм света.

Аутор: Горан Ђаковић